Kolumna Dragana Vesića: Slučaj Gramer

Velike korporacije traže jeftina tržišta i jeftinu radnu snagu, država ih čak subvencioniše pod plaštom smanjenja nezaposlenosti i dovođenja stranih korporacija.

Vlast medijski to propagira kao svoj veliki uspeh jer će se, zaboga, zaposliti armija nezaposlenih da bi se za petnaestak godina ta ista armija otpustila - onda kada više ne postoji interes krupnog kapitala ni vlasti. Zatim dođe npr Magma koja će za deset godina uraditi isto što i Geos ili Gramer, sutradan Jura i zaposleni će tada moći bar da skinu pelene.

Na Fejsbuku je bilo mnogo komentara kako se dolazilo do posla: nepotizam, partijska podobnost... Neko se možda zaposlio i zbog svojih stručnih kvaliteta, ne znam. Moj narativ se odnosi na komentare sa društvenih mreža...

....A pre 10 godina - kao da beše juče - otvarao se drugi pogon Gramera u nekadašnjem Ei Paku i u tom pogonu trebalo je zaposliti još nekoliko stotina radnika, odnosno radnica. Moja malenkost je bila određena da prati taj događaj u sklopu predizborne kampanje SNS - Da mi to saopšti tadašnji direktor Alta (sadašnji predsednik opštine) i gl. i odg. urednica, pozvan sam u njihovu kancelariju - u šest oka od mene se tražila "nemoguća misija": kad Vučić da izjavu svim medijima da s njim kao novinar iz Aleksinca uradim mini intervju - zašto baš ja, ne bih više širio temu. Prihvatio sam. Sa mnom su pošla, po prvi put u istoriji opštinskog javnog servisa, dva kamermana. Na događaju su bile prisutne sve republičke televizije, nekoliko regionalnih i naravno Alt. Od Vučića se nije odvajao Mlađan Dinkić koji je doveo Gramer u "grad na Moravici". Prvo je on dao kratku izjavu, a zatim Vučić (umalo nisam zaradio teniski lakat da nekom od kamermana ne bih upao u kadar).

Odmah nakon izjave, predstavio sam se i zamolio Vučića da mi odgovori na nekoliko pitanja. Pristao je, a za Alt je to bila ekskluziva.

I, evo - 14 godina kasnije, od dolaska Gramera (lakše je bilo ući u Pentagon nego u Gramer) i cele te pompe oko zapošljavanja dama, sada imamo otkaze. I Magmu...

....A imali smo otkaze i posle petog oktobra godine Gospodnje 2.000. posle Hrista. Tada su se direktori društvenih preduzeća menjali brzinom svetlosti, a zaposleni u njima masovno dobijali otkaze (radilo se, uglavnom, o "kategoriji teže zaposlivih lica" tj ljudima koji su prešli pedesetu). Obično su dobijali otpremninu, ali bilo je i onih koji su svoje slobodno vreme provodili po sudovima kako bi im neko, u vreme tranzicije, isplatio višemesečne zarade: ne znam da li su im do danas isplaćene.

Sećate se - to je bila godina kada, figurativno, šesti oktobar nije svanuo - zato nismo imali suštinske promene sistema nego kozmetiku. Gledali smo povesnu reprizu i časnim ljudima to je izazivalo mučninu, razočaranje i gubitak nade da ovde može da se desi nešto normalno i lepo. Tih dana, od perja se nije videlo nebo. Ni sunce. Mnogi su se snašli - opovrgli ustaljeno mišljenje da dvonošci ne mogu da (pre)lete - i prošli bolje od onih koji su 10 godina na protestima gutali suzavac.

Ali, mnogi su ostali bez posla - posle toliko godina rada, bačeni su na ulicu bez para i bez nade. Sve je prošlo tiho - nije se digla tolika pompa kao sada oko Gramera. 

Ne pada mi napamet da branim socijalizam i društvena preduzeća gde su bile ogromne plate - raspalo se ono što je moralo samo su neki bili žrtve tranzicije a drugi se prilagodili kao što to biva uvek kad nastupe velike evolutivne promene u društvu. Socijalizam (takođe tranzicija) i neoliberalizam su totalitarne ideologije, a posledice su iste - što dokazuje komparacija - jer promene nisu bile suštinske. Naravno da promena sistema ne može da prođe bezbolno, ali intenzitet bola zavisi od demokratske zrelosti društva: kod nas je intenzitet nezrelosti mnogo visok.

Na društvrnim mrežama sada poručuju otpuštenim ženama da se žale - Kome? Sindikat nemaju (ako se ne računaju kolektivne zabave i putovanja), a u neoliberalizmu, gde je tržište potpuno slobodno - što znači da se posao gubi dok lupiš dlanom o dlan - to nije stvar države.

Neoliberalizam ne zna za empatiju, to je moderno ropstvo, surovo društvo izopačenog sistema vrednosti i nemaš kome da se žališ pogotovo u zemljama gde je sva vlast u rukama jednog čoveka, a institucije paravan za apsolutizam i tiraniju. 

Mnoge bivše socijalističke zemlje su prošle kroz tranziciju - Slovenija je to uradila najbolje jer je izabrala socijaldemokratski model i postepeno išla u privatizaciju (tamo i danas ima državnih fabrika). Srbija je to uradila najgore izabrabši neolibrralni koncept i to se zove mafijaška pljačkaška privatizacija. Geoks i Gramer su samo posledica toga.

I samo od nas zavisi da li će nas nadživeti stid.