Музички албум Милана Петковића „Потврда о животу“ добио ласкаву оцену загребачке музичке критикеМузички албум Милана Петковића „Потврда о животу“ добио ласкаву оцену загребачке музичке критике
Претрага
cirilica | latinica

Музички албум Милана Петковића „Потврда о животу“ добио ласкаву оцену загребачке музичке критике

rss

09.11.2018.

Музички албум Милана Петковића „Потврда о животу“ добио ласкаву оцену загребачке музичке критике, оцењен је највишом оценом десет (10)

Музички албум Милана Петковића „Потврда о животу“ добио ласкаву оцену загребачке музичке критике

Најновији албум „Потврда о животу“ композитора и пијанисте Милана Петковића из Алексинца добио је највише похвале музичке критике у Србији. Поред осталог, о његовом стваралаштву и овом албуму писао је и лист Политика у културном додатку. Недавно је рецензију написао и музички критичар загребачког сајта Терапија.Нет који прати и вреднује савремено музичко стваралаштво у овом делу Европе.

Рецензију  преносимо у целини.

„О Милану Петковићу сам се много тога написао у задњих 6 година. Много сам га исхвалио кад још нитко такорећи није знао за њега осим најближих му пријатеља, познаника и родбине, а ево, стицајем неспретних околности у контакту са Зденом Фрањићем који је овај службено шести албум објавио још концем 2017., тек сад ми је достављен на разматрање.

У међувремену је Милан покренуо властиту издавачку етикету Зелени вир Рецордс наставивши свој уобичајени креативни рад независан од било каквих утјецаја, поготово оних комерцијалних. Његов специфичан троми стил амбијенталног џеза протканог гомилом модерних и лепршавих laid-back психоделија без икаквих догми је постављен и овдје распредајући кроз скоро 70 минута инструменталну причу о бајковитости живота на суровом Балкану, далеко прије хрватског ногометног финала на свјетском првенству, ако би итко могао на тако нешто уопће и помислити, али могуће је. Зашто не?

Милан се као и сви његови јунаци које редовито пратим кроз све његове досадашње албуме прометнуо у одважног ратника у души који ће свима показати своју снагу. Снага његовог ратника је максимално хуманистички-позитивистичка с добром дозом либерализма и губитништва, оног очекиваног када се у коштац ухвати с пуно развиканијим противником који, никако није нужно, да је бољи и снажнији од тебе. Противник може изгледати атрактивније и привлачније попут кобре, хијене и тетовираних шпекуланата чији је имиџ моментално врло актуалан, но кад престане култ трендовске фигуре, као што је примјерице данас глупо причати о великој експлозији Боре Чорбе у 80-им када је био апсолутни краљ рока за сво пучанство, тако је исто данас несагледиво проматрати рад и дјело Милана Петковића који ничим није чак нити покушао увеличати свој огроман статус музичара којег има у очима глазбене критике.

Никако не кажем да је његова музика једноставна, далеко од тога, ма не би се свидјела нити 80-90% људи што су слушали екс-Ју рок, но увијек ме некако забрине једна важна синтагма универзалности кад слушам свако његово ново дјело. Он има свој здрав став, своју идеју, свој стил, ама баш од свега је другачији и посебан творећи једно засебно и специфично креативно поглавље славенског стваратељства у модерној глазби: не другује с никаквим стиловима и жанровима, природно је изолиран већ од самог почетка носећи каризму умјетника који ће кад-тад бити апсолутно поштован, цијењен и величан.

На ранијем албуму "На обали", а и на пријашњем "Нада" сам објаснио фактор Миланове супериорности с којом његова глазба опћенито зрачи, а овдје је настављена у најбољем декору, овај пут без икаквих пратећих музичара. Кад човјек од А до Ж све одсвира што је мислио на теме "Мир", "Игра" и "Потврда о животу", ствар је сасвим јасна, а треба напоменути и да су све секвенце овог одличног инструменталног албума аналогне, ту не треба никаква друга прича осим оне на што је Милан точно алудирао - на коначно неки лијепи живот његовог имагинарног јунака попут Селинџеровог "Ловца у житу" Холдена Колфилда или неког сличног маргиналца с потпуно јасним и неоспоривим конотацијама: наоко мирним и скулираним какве засигурно никад није показивао Алекс из "Паклене помаранџе".

Помаљајући се кроз дуготрајне уводе разбарушене бројним ефектима што на самом почетку композиције "Мир" на момент могу алудирати да је ријеч о бродској сирени или некој сигнализацији за узбуну, развија се богата инструментална фабула лијеног развлачења неколико узајамно испреплетених импровизација које се одржавају практички тијеком читаве приче тек ту и тамо појачане нешто бржим темповима с повременим прекидима услијед аранжманских промјена. Основни лајт-мотив тек неколико пута доживљава метаморфозе, рецимо негдје око 14. минуте теме "Игра" што упада у средишњу неизвјесност ниским регистрима клавира усљед захукталости снажног позадинског паравана и водећих 'тупих' одјека басова, да би у најдуљој "Потврда о животу" (25 и пол минута) читава сеанса отишла у минималистичка клавирска стаката с лежерном џезираном  атмосфером попраћену бубњарским метлицама дочаравајући идиличност вишеслојних релација: други дио композиције је много мирнији уронивши у краће дисонанте што се на концу разиграју кроз мелодично наглашено гранде финале творећи заокружени опус амбијенталне џез симфоније у три дугачка ставка.

Машта, илузија и импровизација овдје су на рачун непатворене Миланове оригиналности и вјештог баратања типковницама засигурно 'tour de force' у досадашњој дискографској каријери која зна само за једно - пут ка креативном напретку коме се не назире крајњи досег.

оцјена албума [1-10]: 10“

Извор: Терапија.нет

video...

Коментара: 1


# Милан Петковић рецензија
@



▲ ▼ [+][-]


  • (+) (-)

    ivan 19.11.2018.
    Bravo Milane!


[ Додај коментар ]