Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Међународно дигитално издање књиге житковачког и савременог српског књижевника

rss

01.04.2021. Божа Марковић

Недавно је у издању Европског дефендологија центра у Бањој Луци дигитално објављена књига савременог српског и житковачког књижевника Драгише Марковића под називом "На Косову цвјетају божури". Тиме је овај међународно препознат, доскорашњи професор српског језика, однедавно у пензији, постао први електронски објављени писац у иностранству из наше средине, а можда и у Србији, који се овом збирком песама родољубивог карактера, насталих кроз дужи временски период, и по свом књижевном стваралаштву издваја у Србији и изван ње.

Међународно дигитално издање књиге житковачког и савременог српског књижевника

Драгиша Марковић је био препознат као млад песник, мада у свом опусу има и друге књижевне облике изражавања. Награђиван је баш као млад песник 1974. од  "Омладинских новина", надаље другом наградом "Политике" за циклус од 12 песама "Рожданик" о Косовском боју  1989.,  затим 2006. од Удружења потомака Великог рата у Београду, за песму "Пуковник Рајевски", похваљен у Подгорици, објављиван у многим збиркама песничких удружења, 2009. у две збирке песама у Нишу поводом 200 година од Чегарског боја за родољубиву песму "Чегар", а новински ступци, видео- снимци и дигиталне објаве односе се на велики и садржајни опус овог песника и писца. Ова песма је изузетна због првог свог назива "Покажи свету Србијо", која говори у прилог Ламартиновој поруци Србима да покажу Европи, свету и чувају "кулу од лобања", како је то песник у песми рекао као симбол страдања, херојства и отпора непријатељу, ма ко то био, што нас од Косовског боја и данас наводи на жртвовање када је у питању слобода крвљу натопљене Србије. Кроз свој рад написао је много химни о познатим личностима из српске историје: Тесли, Доситеју, Филипу Вишњићу, "Завет Светом Сави", песма која се као многе друге изводе као хорске и соло композиције, и изведена драма о првом српском архиепископу "Свети Сава",  Вуку Караџићу, Милунки Савић, најодликованијојој Српкињи, странцима који су нас задужили: "Др. Рајс", странкињама учесницама Великог рата, о страдању Јевреја, цигана и Срба у Јасеновцу, кроз песме о Станиславу Винаверу и Дијани Будимировић, "Кинеска Амбасада у Београду", достављена Амбасади Кине, коју је на енгеском превела мастер филолог Јасмина Ђокић, али и о савременом и садашњим српским херојима и хероинама, спортистима и заслужним грађанима: Пиксију, Џајићу, Цеци Китић, Асмир Колашинацу Нађи Команечи, Давору Штефанеку, Пелеу, Еузебиу, Марадони, Ћосићу, Шолману, Роналду, Ибарском Карађорђу, Мирославу Церару, Лаву Јашину, кошаркашима деведесете кроз химну "Кошаркаши" (на Ју тјубу), Радету Биочанину, фудбалским ветеранима, Радету голману, али и изузетна композиција "Новак Ђоковић", која је компонована. Кад је реч о овој песми да кажемо са је ова песма са нотама дата Леонтини Вукомановић за извођење од хора "Чаролија", у присуству Тијане Дапчевић, приликом њиховог гостовања поводом Дечје недеље у Алексинцу. Међутим ту песму потиснуо је Леонтинин избор. Фондација Ђоковић је о песми и нотама упозната у више наврата и очекује се да се ова песма преузме за извођење, јер је представљена у Алексинцу заједно са изложбом слика др проф. Радмиле Матијевић, наставника ликовне културе Баје Лазаревић и  Божа Несврћанин, под називом "Спорт нас децо снажи".

Слично је са музичким делом "Цар Константин", објављеним у нишкој "Градини", насталим поводом 1700 од Миланског едикта, за које је ноте компоновао др Марко Р. Алексић, професор на Факултету за музичку уметност у Београду, из Београда, које чека од 2013. на ред да буде изведено у оквиру нишких свечаности посвећено овом римском цару који је дозволио исповедање хришћанства.

Нека слична нит везана је за химну посвећену пуковнику Рајевском, а у књизи су песме посвећене руским великанима Александру Невском, последњем руском цару Николају Другом Романову, песма "Бреза" посвећена Сергеју Јесењину, док песма посвећена Александру Пушкину "Двобој" чека објављивање у некој новој књизи Драгише Марковића.

Песма "Пуковник Рајевски" премијерно је изведена 2006. у Горњем Адровцу, након што је за изложбу слика о Светој Тројици и ову песму дао сагласност Његова Екселенција Александар Алексејев. Ова песма је извођена више пута у Горњем Адровцу, Алексинцу и Руском дому, са којим и Амбасадом РФ у Београду нас везују многи контакти и размењене посете. Нажалост, аутор текста песме "Пуковник Рајевски" никада није представљен у Руском дому. Независно од овога он је као директор са ученицима и професорима ОШ Житковац био гост у Руском дому и Руској школи "Валентина Терјешкова" у Београду 2002., за време директора РД др историје за средњу Европу Глеба Вишинског. Др Глеб Вишински, био је гост Житковца, једном другом приликом о чему ће у новом и допуњеном издању књиге на руском " Рајевски, пуковник са три срца..." бити више речи. Ову песму, која је преведена у неколико варијанти и на руски, је у својом историјском спису "Рајевски, пуковник са три срца..." једини штампао Божа Несврћанин. Превод ове књиге на руски, као ново и допуњено издање, очекује се у току ове године поводом 145. годишњице погибије пуковника Николаја Николајевича Рајевског, див-јунака, како га је 2001. назвао блаженопочивши Његова Светост Патријарх српски Павле.

Ту велику благодат која је изливена на овај крај погибијом Николаја Н. Рајевског- унука, истицао је у својим поукама на овом месту приликом давања помена "Николи" Рајевском, како на споменику изнад кенотафа стоји, помињао је и Еписког нишки, потоњи Њ. С. Патријарх српски Иринеј, сада блаженопочивши. Једна од познатих његових мисли, поред заветних речи, забележених у основи куполе Свете Тројице, да нема веће жртве него када се живот свој положи за пријатеље своје, како је Николај Рајевски жртвовао свој живот за Србе и Словене- браћу по крви, вери и оружју, била је порука да ми као мали народ треба своју малу барку да вежемо за једну велику лађу- братску Русију, јер је то нама и нашем народу блиско и део нашег бића, што српски и руски народ показују на разне начине, што се показало и доказало кроз историју, али и у ово време садашње.

Многе од ових песама Драгиша Марковић написао је под окриљем и са подршком Друштва српско- руског пријатељства "Пуковник Рајевски" у Житковцу, а раније Удржења фудбалских ветерана Србије.

О Драгиши Марковићу треба рећи да је он препознатљив по тематици, стилу, начину, музичким поткама за песме које је он осмислио и певао приликом писању ових песама, које су касније од музичара нотиране, широком дијапазону тема у песмама, песмама повећенх деци и њиховом образорању, али и преведене на многе светске језике, као и због иновација због чега је он у ствари амбасадор савремене дечје поезије, о чему има признања из иностранства. Једно од тих признања је управо дигитално објављивање ове његове књиге у међународном издању ЕДЦ, који је уско повезан са Универзитетом у Бањој Луци. То су у исто време потврде размишљања Србије преко Дрине на изазован избор песама од Светог Саве, преко Косовског боја, српско- турских ратова, Великог рата, Другог светског рата, прогона Срба са вековних огњишта, агресији на СРЈ 1999., тако да је ова дигитална књига подсећање на српске жртве кроз време. 

У Првом светском рату, у којима су допринос дали и Срби преко Дрине, овом приликом помињемо дедове Луке Митраковића, из Бајинаца, у Републици Српској, Митраковић Трифуна Саво, рођ. 1893. носилац ордена за храброст Милош Обилић, Митраковић Трифуна Стојан, рођ. 1895. и Митраковић Трифуна Петар, рођ. 1898. који је један од многих Срба који је преминуо на Крфу. Од других учесника Великог рата из Бајинаца помињемо Којадиновић Срђан и Саво и Рачић Милан, о којима се сада први пут пише. Песме посвећене  страдалницима, о њиховом протеривању у најновијим прогонима са својих огњишта, чини ову књигу  утолико интересантнијом за нашу браћу преко Дрине, јер је књига тим поводома настајала и посвећена је делом тим српским мукама  наше браће у Републици Српској. 

О књизи је обавештен председник Србије, председница Републике Српске и члан Председништва Федерације БиХ из РС, а аутор уступа све ноте и песме за извођење из књиге за наредну 25- то годишњицу прогона Срба, која пада августа ове године.

У закључку да кажемо и то да ова књига није прошла на локалном конкурсу, иако су рецензенти књиге један академик и два доктора наука и то: академик проф. др Раде Биочанин и проф. др Милутин Ђуричковић, што говори о томе да се другачије гледа на стваралаштво овог плодног књижевника, поготову када су посматрачи изван локалних оквира.

Текст и фото: Божа Несврћанин

Коментара: 0


# Драгиша Марковић Божа Марковић - Несврћанин Николај Рајевски Новак Ђоковић
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима