Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Стара власт заборављала на Алексинац

rss

06.08.2012. Давид Ђумић

За чији је рачун стара власт заборављала на Алексинац и најбогатија налазишта уљних шкриљаца у Европи?

Стара власт заборављала на Алексинац

Поздрављам нови курс Србије у погледу експлоатације наших рудних и минералних богатстава који је најавио ресорни министар Милан Бачевић. Сада је евидентно да Србија отворено и одважно креће у снажење и максимално искоришћавање својих економских потенцијала.

Већ сада видимо нови курс у овој области и то нас охрабрује, јер смо на чело државе добили људе који ће се понашати као добри домаћини у својој кући, а не онако штеточински за нас, а корисно за појединце из власти, њима блиске бизнисмене и странце, како се то до сада радило.

Око дела тог земног блага који је тренутно ван наше контроле већ се окупљају неки белосветски лешинари жељни брзог и лаког профита, као што је добро нам знани Весли Кларк. Сада нам је јасније зашто нас је тако страсно и педантно бомбардовао. Али о томе други пут.

Прерада уљних шкриљаца из којих би се цедила нафта, коју је најавио министар Бачевић, сврстала би нас у ред највећих европских произвођача, узевши у обзир постојећа доказана налазишта овог горива будућности. Модел сарадње са потенцијалним улагачима остваривао би се на принципу јавно-приватног партнерства уз обавезу подизања прерађивачког капацитета. Дакле, улагачу се уступа на коришћење локалитет за експлоатацију или постојећи рудник, који не ради или слабо послује. Он се обавезује да покрене рударску производњу и сагради прерађивачки капацитет за ископане сировине.

Овом приликом желим посебно да се позабавим уљним шкриљцима. Појаве и лежишта уљних шкриљаца у Србији као потенцијални енергетски извори јесу подручје Бољевца, односно Влашко поље – Рујиште, алексиначки басен има лежишта у Алексинцу, Пруговацу и Бовану и припада му 2/3 од утврђених и процењених резерви, а тамо је средњи садржај уља процењен на 10,2 одсто, што омогућава технолошки успешну екстракцију уља.

Треба додати и западноморавски басен Чачак са Петницом, врањски басен односно Власе и Големо село, ваљевско-мионички басен где су уљни шкриљци у Рибници и Шушокама. Имајући у виду актуелне и очекиване цене осталих извора енергије производња синтетичке нафте и електричне енергије из уљних шкриљаца јесте извесна у блиској будућности уз само један услов. Да будемо својих богатстава господари. Бодри благи преокрет који смо направили скидајући са врата власт која је свој опстанак везала за слуганство Западу и уз који је ММФ-а био адреса где смо једино могли добити новац.

До сада је било да само када су избори, или када поскупе бензин и други нафтни деривати, понеко се сети Алексинца и његове околине, најбогатијих налазишта уљних шкриљаца у Европи. Наиме у околини самог Алексинца, буквално свуда у алексиначкој котлини, али још више у атарима села Суботинац, Краљево, Брадарац, Бован, Мозгово и других, утврђено је велико рудно богатство и богатство у уљним шкриљцима за које је процењено да би могли да се експлоатишу и више од 50 година. Није никаква тајна да уљни шкриљци код Алексинца представљају огромно и непроцењиво богатство Србије и о томе се већ деценијама веома добро зна. Међутим, кад год је требало нешто конкретно учинити и предузети да се заиста организује и започне експлоатација шкриљаца, остајало се на причама. Последњи пут, пре шест година, обављена су велика истраживања, која су иницирана из Канаде и тада је утврђено да су налазишта уљних шкриљаца код Алексинца међу најбогатијим у свету, јер садрже у просеку између 12 и 18 одсто нафте. Дакле, једноставно је потребно формирати компанију за експлоатацију ових лежишта, наравно, пошто немамо својих средстава, у сарадњи са стратешким партнером који има искуства у овој области. Иначе, Што се тиче Европе, ту је најдаље, у технологији, отишла Естонија.

Јасно је да уз инвеститоре за капиталне пројекте, а углавном су заинтересовани Кинези који тренутно и имају највише расположивих средстава за инвестиције ван матичне државе и са којима се може потписати међудржавни споразум у том делу, те уз наше инвеститоре из дијаспоре, који би инвестирали у велики број средњих и мањих пројеката, можемо подићи читаву једну нову рударско-прерађивачку индустрију, која би поред значајног извоза, обезбедила и неколико десетина хиљада, нама преко потребних, нових радних места.


# власт Милан Бачевић уљни шкриљци Мозгово Пруговац шкриљци Брадарац
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима