Stara vlast zaboravljala na Aleksinac

Pozdravljam novi kurs Srbije u pogledu eksploatacije naših rudnih i mineralnih bogatstava koji je najavio resorni ministar Milan Bačević. Sada je evidentno da Srbija otvoreno i odvažno kreće u snaženje i maksimalno iskorišćavanje svojih ekonomskih potencijala.

Već sada vidimo novi kurs u ovoj oblasti i to nas ohrabruje, jer smo na čelo države dobili ljude koji će se ponašati kao dobri domaćini u svojoj kući, a ne onako štetočinski za nas, a korisno za pojedince iz vlasti, njima bliske biznismene i strance, kako se to do sada radilo.

Oko dela tog zemnog blaga koji je trenutno van naše kontrole već se okupljaju neki belosvetski lešinari željni brzog i lakog profita, kao što je dobro nam znani Vesli Klark. Sada nam je jasnije zašto nas je tako strasno i pedantno bombardovao. Ali o tome drugi put.

Prerada uljnih škriljaca iz kojih bi se cedila nafta, koju je najavio ministar Bačević, svrstala bi nas u red najvećih evropskih proizvođača, uzevši u obzir postojeća dokazana nalazišta ovog goriva budućnosti. Model saradnje sa potencijalnim ulagačima ostvarivao bi se na principu javno-privatnog partnerstva uz obavezu podizanja prerađivačkog kapaciteta. Dakle, ulagaču se ustupa na korišćenje lokalitet za eksploataciju ili postojeći rudnik, koji ne radi ili slabo posluje. On se obavezuje da pokrene rudarsku proizvodnju i sagradi prerađivački kapacitet za iskopane sirovine.

Ovom prilikom želim posebno da se pozabavim uljnim škriljcima. Pojave i ležišta uljnih škriljaca u Srbiji kao potencijalni energetski izvori jesu područje Boljevca, odnosno Vlaško polje – Rujište, aleksinački basen ima ležišta u Aleksincu, Prugovacu i Bovanu i pripada mu 2/3 od utvrđenih i procenjenih rezervi, a tamo je srednji sadržaj ulja procenjen na 10,2 odsto, što omogućava tehnološki uspešnu ekstrakciju ulja.

Treba dodati i zapadnomoravski basen Čačak sa Petnicom, vranjski basen odnosno Vlase i Golemo selo, valjevsko-mionički basen gde su uljni škriljci u Ribnici i Šušokama. Imajući u vidu aktuelne i očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja sintetičke nafte i električne energije iz uljnih škriljaca jeste izvesna u bliskoj budućnosti uz samo jedan uslov. Da budemo svojih bogatstava gospodari. Bodri blagi preokret koji smo napravili skidajući sa vrata vlast koja je svoj opstanak vezala za sluganstvo Zapadu i uz koji je MMF-a bio adresa gde smo jedino mogli dobiti novac.

Do sada je bilo da samo kada su izbori, ili kada poskupe benzin i drugi naftni derivati, poneko se seti Aleksinca i njegove okoline, najbogatijih nalazišta uljnih škriljaca u Evropi. Naime u okolini samog Aleksinca, bukvalno svuda u aleksinačkoj kotlini, ali još više u atarima sela Subotinac, Kraljevo, Bradarac, Bovan, Mozgovo i drugih, utvrđeno je veliko rudno bogatstvo i bogatstvo u uljnim škriljcima za koje je procenjeno da bi mogli da se eksploatišu i više od 50 godina. Nije nikakva tajna da uljni škriljci kod Aleksinca predstavljaju ogromno i neprocenjivo bogatstvo Srbije i o tome se već decenijama veoma dobro zna. Međutim, kad god je trebalo nešto konkretno učiniti i preduzeti da se zaista organizuje i započne eksploatacija škriljaca, ostajalo se na pričama. Poslednji put, pre šest godina, obavljena su velika istraživanja, koja su inicirana iz Kanade i tada je utvrđeno da su nalazišta uljnih škriljaca kod Aleksinca među najbogatijim u svetu, jer sadrže u proseku između 12 i 18 odsto nafte. Dakle, jednostavno je potrebno formirati kompaniju za eksploataciju ovih ležišta, naravno, pošto nemamo svojih sredstava, u saradnji sa strateškim partnerom koji ima iskustva u ovoj oblasti. Inače, Što se tiče Evrope, tu je najdalje, u tehnologiji, otišla Estonija.

Jasno je da uz investitore za kapitalne projekte, a uglavnom su zainteresovani Kinezi koji trenutno i imaju najviše raspoloživih sredstava za investicije van matične države i sa kojima se može potpisati međudržavni sporazum u tom delu, te uz naše investitore iz dijaspore, koji bi investirali u veliki broj srednjih i manjih projekata, možemo podići čitavu jednu novu rudarsko-prerađivačku industriju, koja bi pored značajnog izvoza, obezbedila i nekoliko desetina hiljada, nama preko potrebnih, novih radnih mesta.