Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

СМС или СОС

rss

06.08.2021.

Припадам оној генерацији која није одрастала у ери модерне и развијене технологије какву имамо данас. То значи, укратко: родитељи нас нису имали доступне 24/7, с друштвом смо се састајали уживо, једним телефонским позивом (са фиксног телефона) или спонтано или по ранијем усменом договору, писали смо једни другима писма и слали поштом, фотографисали се најчешће у посебним приликама...

Фото: архива

Млађим генерацијама све ово изгледа готово нестварно. Какве смо предности имали, нећу ни да им објашњавам. У данашње време, овакав начин живљења је готово незамислив. Чак нам се деца и школују путем телефона, ма колико то није за похвалу, некако функционише кад је „морање“. Лепо је што можемо једним кликом свуда поћи и имати контакте с људима који су хиљадама километара далеко. Сви се труде да држе корак са савременом технологијом. И то му дође као неко „морање“. Чак су неке професије условљене тиме. Али, вратимо се мало у реални свет мимо овог виртуалног. У доба када се свакодневно производе нове генерације телефона, а људи се утркују да то “чудо” прибаве, у Србији тај телефон служи, између осталог, за слање смс порука. Не пријатељима, не фамилији, не познаницима. У Србији се смс шаље за здравље и/или живот неког детета.

Коме наменити и за кога пре послати смс? Како одлучити чије је дете важније, а како послати за сву децу, а да наша сопствена не трпе због тога? Како смо уопште дошли до тога да средства за лечење ДЕЦЕ прикупљамо слањем смс-ова?!? Јесу ли та деца држављани ове земље? Јесу (а и да нису, зар је важно?). Јесу ли та деца бирала да буду болесна? Нису!!! Воле ли их родитељи мање ако нису у стању да им обезбеде средства за лечење ван граница земље или неке скупе препарате и третмане??? Не! Па у чему је онда проблем државо, економски тигре? Ако ти није до деце стало, а до чега је? Чему сав тај кич и шунд почев од државних аутомобила, светлећих мостова, распеваних фонтани, клозета на тач па до којечега и којекаквих глупости? Коме ви то градите (рушите), сврдлате и бушите, правите па преправљате... коме?  Имате за авионе, камионе, топове и лопове, за ракете и дронове, а за децу немате? Имате за пензионере (који кажете имају никад веће пензије), а за децу немате??? Имате за сендвиче, викаре и шлихтаре, а за децу немате??? Имате за старлете и конфете, а за децу немате???  Глас је глас и власт је власт, разумем да ја то не разумем. Не разумем зашто ми и даље шаљемо смс поруке да бисмо излечили неко дете? Зашто док ви лицитирате за фотеље и портфеље, ми лицитирамо за средства за лечење за неко дете? Дете! Са именом и презименом. Дете које би само да буде баш то - дете. Са родитељима који живе у страху и са стрепњом да ли ће бити на рачуну довољно средстава прикупљених смс-овима. За њих је смс = СОС (скраћеница од Save Our Souls, eng.- Спасите наше душе).

Спасите душе, ви који водите ову државу (у амбис),  ви који се бахатите, ведрите и облачите, недужне и невине, а можда ћете (бар донекле) спасити и ваше, ако их још увек имате. А ми, познавајући вас добро, и даље ћемо слати смс поруке, као да шаљемо пријатељима, породици, драгим људима и са сваком слати жељу да сва деца оздраве.

Коментара: 0


# деца Марија Илић смс
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима