Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Сећање на Трајана Новаковића, једног од директора дома за децу у Прћиловици

rss

04.11.2019. Текст и фото: Божа Марковић

У дане сећања на оне који нису више са нама али су оставили значајан траг у васпитању и образовању, сећањмо се Доњеадровчанина Трајана Новаковића.

Сећање на Трајана Новаковића, једног од директора дома за децу у Прћиловици

Рођен је далеке 1924. петог маја, у Куманову, од оца Трифуна. Звршио је Учитељску школу у Светозареву 1946/ 47 и након тога био постављен за учитеља у Међухану, код Блаца. У овој школи био је потом управник. Тамо је упознао своју супругу Даницу, учитељицу, рођену Дуваништу код Шапца, рођену 1926. и са њом дочекао дијамантску свадбу, о чему су писале „Народне новине“ 2017. У браку скопљеном 1950. године имали су сина Дацана, рођеног 1951. године. Једну годину био је управник Дома за школску децу у Блацу. После службе у Блацу, 8. 7. 1952. постављен је за управника Дечјег дома „Драгиша Петровић- Ђидо“ у Прћиловици, решењем број 12725, од истог датума, Савета за народно здравље и социјалну политику, кога је потписала  министар- председник Спасена Бабовић.

На том месту остао је до 1. октобра 1953. Са супругом Даницом водио је рачуна о деци без родитеља и из сиромашних породица која су живела у Дечјем дому у Прћиловици. Говорио је о њиховом облачењу и изгледу пред одлазак у Алексинац на свечаности. Морали су сви да буду лепо обучени, са очишћеном обућом и другим детаљима. У томе су му поред супруге Данице помагали куварице, служитељи од којих је поменуо Драгицу Видосављевић и једног из породице Павловић, обоје из Горњег Адровца, неке од жена из Прћиловице које су радиле у Дому. Било је њих још четворо или петоро.

Потом распоређен на место учитеља у Горњем Крупцу. Иза тога распоређен за учитеља Осмогодишње школе у Гредетину, а радни век варшио је 31. 8. 1984. године у Основној школи „Аца Милојевић“ у Алексинцу. На том путу верно га је пратила супруга Даница.

Стручни испит полагао је од 22. 11.- 25. 11. 1957., пред испитном комисијом при Учитељској школи у Алексинцу, којом је  руководио Радомир Костић.

Бавио се првенствено педагошким радом, дочекивао пионире- прваке, водио их до краја школововања и тако све до краја радног века. Оцењиван је високим оценама- „истиче се“ и „нарочито се истиче“, што се види из његовог персоналног листа, а кога је потписао Божидар Ракочевић.

У свим местима рада био је друштвено активан, учествовао у електрификацији села Гредетин 1956/ 57, формиравши осам група за електрификаију. За време службовања у Гредетину био је члан Управног одбора Земљорадничке задруге Гредетин.

Награђиван је посебним новчаним додацима за обављање свог васпитачког и учитељског посла. Одликован је Оредном рада са сребрним венцем 1980. године, а 1996. поводом 120 годишњице Црвеног крста Алексинац добио је похвалу. Био је увек млад у души, вероватно, због рада са младима. На изложби акварела Златка Павловића, 2017. подсетио је присутне на  дане у Основној школи „Смех и суза“ и Златково дружење са девојком која му је касније постала супруга. До последњих дана са супругом Даницом одазивао се позивима и присуствовао прословама школе где је радио. Последњи њихов заједнички снимак забележен је за Светога Саву 27. 1. 2017.

У данима када сам их посетио да бих писао о њиховој дијамантској свадби чика Трајана сам затекао у радној атмосфери. Листао је своја и Данина документа, записивао  понешто, педантно чувајући свако решење, говор ученицима прог разреда, на неколико места записе о кретању у служби, аутобиографију Данице, уверења о активности из разних периода, указ о одликовању, похвалу Црвеног крста и друге папире, рачунајући да ће то некада некоме требати. Био је скроман, није истицао себе, али Даница је више пута сетно рекла да јој је криво да Трајан није био толико сагледан за све оно што је кроз свој васпитно- обаразовни век пружио деци и за рад и активност у друштвеној средини.

Вероватно Трајан Новаковић није једини од тих којих треба да се сетимо, и да је немогуће сваког да се сетимо, али уколико би свако од нас учинио мали напор утолико би се листа оних који су оставили неки траг у друштвеној средини увећала и попунила празнина која је настала нестанком таквих појединаца.

Коментара: 2


# Прћиловица Божа Марковић - Несврћанин Доњи Адровац Гредетин
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+2) (-)

    Marija Marjanovic 04.11.2019.
    Nazalost,od doma u Prcilovici ostala je samo ruina.Iz price moje prabake,Radmile Marjanovic,koja je radila u domu,najvise je bilo sirocadi iz proteklih ratova.Deca su uvek bila uredna i cista,a disciplina je bila na zavidnom nivou.

  • (+) (-2)

    Lidija 06.11.2019.
    Najdrazi uciteljTrajan moje sestre i moja predivna uciteljica Dana.Predivni ljudi i nadasve skromni i castni.


[ Додај коментар ]