Реконструкције и остале трице

Такозвани „Напредњаци“, „Социјалисти“ и „Регионалисти“ до пре који дан чинили су владајућу тројку у Србији. Под тим се подразумева републичка власт, као и власт у већини општина у Србији. У Београду стање је нешто другачије. Тамо Демократска странка, појачана љутим непријатељима из редова Социјалиста и пензионерске странке мирно управља главним градом. Не баш на претерану радост становника престонице. Демократе чине основу власти и у Војводини, и чини се да ни тамо народ није одвише усрећен влашћу  коју је сам бирао. Уосталом, као ни остатак Србије. Нигде није добро. По оном „нит је добро, нити му се надај!“

Ови садашњи за своје проблеме и лошу ситуацију криве прошле. Они, пак, потоњим  узвраћају подсећањем шта су обећавали а шта учинили кад су се тог слатког залогаја власти најзад домогли. И тако у круг. „Да се Власи не би сетили“ власт је морала мало да се позабави понеким грехом мангупа из сопствених редова. И тако дођосмо до реконструкције Владе. Усуђујем се да верујем да реконструкција подразумева довођење бољих на место мање добрих министара. Дуго смо се замајавали причом о реконструкцији. Новине и таблоиди пуне ступце кандидатима за одлазак и њиховим могућим заменама. До сада (средина августа) одлази прва личност Србије са места министра војног! На сопствени захтев, а шта ће преузети још наслућујемо. Уклоњени су министри пољопривреде, културе и спорта из најутицајније странке. Ничим заслужено, ничим изазвано, једноставно неко је морао да оде. Као други су бољи! Нешто су ти други као урадили! Свело се на најбезазленије. Има у српској Влади и неких министара које називају фикусима. Нит се померају, нити зборе, нит' роморе. Људи задовољни платом, дневницама, привилегијама, путовањима... Све се нешто питам шта би од Србије било да изненада отпутују Кркобабић и Угљанин у Аустралију и пет година се не врате? Да ли би Србија могла да поднесе такав губитак непроцењивих кадрова?

Друг Дачић је преломио и на једвите јаде отресао се вечитог градитеља, сада под старе дане срећно заљубљеног Милутина Мркоњића. Мрка је то стоички издржао. Вероватно онако заљубљен до ушију у оматорелу певаљку, није ни свестан реалности. Кад га прође схватиће, али биће доцкан. Горостас образовања у лику министра Обрадовића одмах је схватио да измицањем министарске фотеље није само народ на губитку, већ делимично и он, сам самцит. Па је и суза потекла. Међутим, после неких промашаја и грешака нема плакања, то јест нема кајања!

Финансијски експерт Млађа Динкић није заплакао. Макар не јавно. Дуго је завлачио своје коалиционе партнере. Те не даје своје најближе сараднике, као жртвоваће оне споредне, после хоће себе, повлачи се а тражи дупли колач, и све тако редом. И онда прекипело Председнику Владе, Дачићу јел' те, мада лично мислим да је још понеко значајнији намигнуо Дачићу, и Млађа одлепрша у конструктивну опозицију. На штету највише Нобеловог комитета за финансије, наших патрона из Светске банке, ММФ-а, страних амбасада, усрећитељских „експерата“ либералног капитализма, и педесетак добро стојећих људи у Србији, од милоште названих Тајкунима.

Ко год да дође на место министра финансија у Србији, а сада је то по свој прилици млађани српски стручњак који би се вратио из Америке, биће му лакше. Динкића нико не може надвисти. Тачније, нико не може бити гори. Дакле, успех је загарантован на старту.

Нисам видовит али предвиђам да ће реконструкција бити и убудуће. Претходи пљување, приче о ванредним изборима, ту и тамо понеко хапшење. Како се буде ближио дан редовних избора нераздвојни коалициони партнери све више ће се удаљавати. Једни другима великодушно ће признавати заслуге за све оно што није добро. На крају постаће смртни непријатељи. Али, само док не прођу ти нови избори. После тога све се заборавља. Може свако са сваким. Важна је цена. Као на пијаци. Свако је добар муштерија ако хоће да плати твој прозвод.

Миодраг Тасић

Савремена басна
- Само код себи сличном можеш се леба најести-

Отишао мали и дебели код дугачког и танког на вечеру. Дугачки поставио „Шведски сто“ од два метра висине. Сам се с лакоћом гости, док дебели облеће око стола, али ништа да дохвати. Прекратак му је стас. Тако и оста гладан. Сутрадан он угости моткастог. Овај пут Шведски сто беше постављен на поду. Дебели брише све од реда, док онај дугачки ништа не пипа. Понижење му је да се савије до земље. На други начин не може да дохвати храну. Сада он остаде гладан.

Наравоученије бр. 1: ни лисица и ждрал се нису сложили, те ће Вучић и Дачић. Хоћу рећи, Динкић!

Наравоученије бр. 2:  не окрећи се сине, мислим не окрећи леђа свом коалиционом партнеру. Никад се не зна шта ће те снаћи!