Има наде!

Беда, апатија, криминал, исељавање становништва, урушено здравство, образовни систем, правосуђе које не функционише... Војска без оружја, полиција без униформи. Све то, и много тога приде одликовало је, рекосмо, државу Србију коју годину уназад!

Наравно да се оваква ситуација одразила и на наш углед у свету и уопште на перспективе, хоћу рећи, будућност државе и нације. Нисмо имали пријатеље и савезнике, Европска Унија је била на дугом штапу!

А данас? Прилике се промениле. Чак и за горући српски проблем. Читај Косово! Може скупа с Метохијом, коју чак и наши "државници" нерадо стављају у уста. Није све изгубљено с јужном српском покрајином. Нису само Руси на страни Србије поводом Косова. Ево, Шпанија јасно стави до знања да такозвано Косово није самостална држава, већ Шпанија ту област сматра српском покрајином! Шпанија није ни признала ову творевину, а Шпанија је угледна и моћна чланица Уније. Биће да Шпанија није имала визију попут Монтенегра, што каза тзв. премијер истог, када је одлучио Монтенегро да призна "државу" Косово. У исто време Монетенегро и Србија имају најбоље односе у последњих двадесет година. И то рече премијер Монтенегра у присуству министра српског!

Додуше, Србија је већ много постигла на свим пољима. Смањена незапосленост на историјски минимум. Много се гради. Привреда цвета. Наше политичаре свуда примају с одушевљењем. Долазе туристи. Страни инвеститори похрлили. Срби су на власти чак и на више пута помињаном Косову. Управо то, што су на Косову на власти Срби, можемо да захвалимо мирном суживоту српског становништва с већинским албанским. Зато и нема више међунационалних сукоба, нема пљачкања Срба, застрашивања, Срби више не живе у енклавама у 21. веку, одсељени се враћају на Косово, а Заједница српских општина ради пуном паром! После дугогодишњих преговора српских "државника и политичара" с албанским у Бриселу и након потписивања славног Бриселског споразума, који ускоро доживљава петогодишњи јубилеј, имамо све горе наведено. Мало ли је?

Мудра политика добија бенефите. Да се изразимо модерним изразима. А ти бенефити, неки би то назвали корист, леже у отварању поглавља! Европска Унија нам отвара поглавља, а нека, богами, и затвара. Отвори их, и одмах затвори! Јасно ко дан! Једног дана, а можда и раније, примиће нас у пуноправно чланство. Ако се претходно не распадну.

Иначе, највише ме радује што Америка и Енглеска подржавају наш пут у Европу. Искрени и одани српски савезници, осведочени у више прилика и неприлика, поготову ратним, својски нас подржавају ка чланству у ЕУ. Мало сумње изазива чињеница да Америка није ЕУ, а Енглеска је иступила из заједнице. А нас подржава!

Чудни су путеви Евро-атлантских интеграција. Важно да ми пут свој знамо, - цитирам Шантића. И не седимо скрштених руку. Само да је више избора. Јер када се приближе било какви избори, на обећањима се не штеди. Београд ће добити метро. Железник канализацију. Врчин ће изгледати као Кнез Михајлова. Даље нисам слушао. Довољно је и ово.

Миодраг Тасић

П.С. Ово је требало да буде озбиљан коментар, али ако некоме личи на бајку, не кривите аутора!