Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Почетак поста и уврштење Српске крсне славе на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства

rss

29.11.2014. Милица Секуловић

Српска крсна слава и званично је на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Тако ће слава, најпрепознатљивији обичај већине наших православних породица, остати упамћена и као „први упис“ Србије на листу светског нематеријалног културног наслеђа.

Почетак поста и уврштење Српске крсне славе на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства

Слава је представљена, пре свега као обред освештања хране и пића, који православни хришћани у Србији практикују у оквиру годишњег циклуса обичаја. Као празник породице, посвећен светитељу, заштитнику домаћинства. Наглашено је и да је реч о народном обичају прослављања свеца заштитника под називом слава, крсно име, крсна слава, који је обликован у српској средњовековној држави, као и да његову данашњу обичајно-религијску форму, осим већинског српског становништва, практикују и припадници неких мањинских заједница.

Обред славе и ритуали садрже бескрвне и крвне жртве, уз молитве и здравице. А, централни, христијанизовани ритуал подразумева паљење свеће, молитву и унакрсно пресецање, преливање вином и ломљење хлеба односно славског колача на четири дела, што симболизује тело, крв и бестелесну природу Христа. Гозба, која следи наставак је и сједињење са централним ритуалом. Она и за домаћина и за госте започиње узимањем залогаја славског колача и славског жита, потом отпијањем гутљаја вина уз здравицу, која се изговара за плодност и благостање свих присутних, слављеника и гостију.

У „објашњењу“ славе, предочено и да је на гозби неизоставна печеница од меса, као крвна жртва која потиче из античких времена, и која за славе које се обележавају за време хришћанског поста или на посне дане подразумева искључиво узимање рибе.

Такозвано преношење славе обавља се уз колач, када синови, који према обичају искључиво наслеђују славу, на њен дан од оца ритуално преузимају комад колача за властито домаћинство. Гозбу, славски колач и жито, припремају искључиво жене, и тако постају равноправни носиоци славског обреда. Деца, пак, помажу, раде мање послове, посматрају и уче да у будућности преузму значајније улоге.

Посебно је указано да ритуална припрема и украшавање славског колача, утискивање Христових симбола ИС-ХС-НИ-КА (овај натпис на грчком значи Исус Христос побеђује) уз квалитет и обиље јела на гозби, наглашавају културну, обредну и друштвено ритуализовану улогу жене и њен престиж. Јер, припремањем жртве у храни, она обезбеђује плодност и благостање домаћинству, али уједно преноси ритуална знања и вештине са колена на колено.

Објашњавајући значај славске гозбе, појашњено је и да се тако шири друштвени круг у коме се слава препознаје као симбол заједништва и идентитета. Позивањем и учешћем родбине, пријатеља и суседа у гозбеном ритуалу, усклађују се друштвени статус, различита етничка и религијска припадност учесника и наглашава важност сваког госта

Комисији која је одлучивала о томе да ли ће се слава наћи на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства, наш номинациони тим Славе за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства приложио је обимну документацију и прилоге који најбоље сведоче о истинској важности славе за идентитет српског народа током минулих векова, данас и у будућности.

Овом лепом и за наш народ и национални идентитет важном вешћу почињемо са новим и другачијим видом дружења са нашим суграђанима и читаоцима, са којима ћцемо делити информације, чланке везане за обичаје, храну и разоноду, где ће свако моћи да нађе неки детаљ везан за живот ван свог посла и обавеза.

 

Коментара: 0


# Милица Секуловић пост слава УНЕСКО крсна слава
@



 

[ Додај коментар ]