Новчано обештећење за предуго трајање судског поступка

Представке су често последица истог основног проблема са којим се сусрећу многе европске државе: Оне не омогућавају странкама делотворно правно средство.

Првог дана нове 2016.г одине ступио је на снагу Закон о заштити права на суђење у разумном року. Овим законом предвиђено је и новчано обештећење за неимовинску штету која је странци изавана повредом права на суђење у разумном року.

Многи су закључили да ће грађани, самом чињеницом да им је поступак пред судом дуго трајао, добијати новчане накнаде. Треба појаснити да примарни циљ овог закона заправо није обештећење странака чији су поступци дуго трајали, већ системско решавање овог проблема кроз увођење делотворног правног средства за убрзање посступка и активнију улогу самих учесника у поступку.

Грађани, који сматрају да поступак пред судом или истрага пред јавним тужиоцем траје дуго, имају могућност да поднесу приговор и жалбу. Уколико се утврди да је приговор основан поступајућем судији односно јавном тужиоцу може се наложити да предузме одређене процесне радње у року који не може бити дужи од четири месеца.

У случају да је приговор усвојен, а поступајућем судији односно тужиоцу није наложено предузимање процесних радњи, или судија и јавни тужилац нису предузели наложене процесне радње у року који им је одређен, странка може уложити жалбу.

Право на новчано обештећење, као један од видова правичног задовољење, стиче се тек када истекне рок у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је поменута жалба усвојена када прими решење о усвајању жалбе.

Након стицања права на новчано обештење странка може поднети предлог за поравнање Правобранилаштву или тужбу против Републике Србије за новчано обештећење. Тек уколико странка постигне споразум са Правобранилаштвом или успе у спору против Републике Србије може добити новчано обештећење у износу од 300 до 3000 евра.

У образложењу предлога овог закона који је пре доношења упућен скупштини од стране Владе стоји да су за спровођење овог закона као и за извршење пресуда Европског суда за људска права планирана средства из буџета Републике Србије у укупном износу од 1.140.101.000 динара за 2016. годину и 1.149.131.000 динара за 2017. годину.

Да ли ће овај закон остварити циљеве зависи од процене Европског суда за људска права у случајевима који ће се тек водити против Републике Србије. Правно средство којим се штити право на суђење у разумном року сматра се делотворним ако испуни два услова: први да делотворност постоји у сфери нормативитета и други да она постоји у пракси. На Републици Србији је терет доказивања обе чињенице пред судом. Први корак је учињен, а други је на грађанима, судовима и јавним тужилаштвима.