Осврт: У ишчекивању избора VIII

У такозваној држави „Косово“ избори су већ одржани. Председнички. Србија побеђује чак и на Косову. Захваљујући присуству „српских“ посланика у тој квази држави за председника „Косова“ изабран је човек који слови за шверцера наркотицима, оружјем, убицу и трговца органима киднапованих Срба! Срби су присуствовали и инаугурацији председника Хашима Тачија. Тако се зове овај по злу чувени „председник“! Иначе, у Србији је осуђен на казну затвора, али је мало вероватно да ће га нека држава испоручити Србији.

Они српски посланици у косовској скупштини раде по налогу Београда. А сећамо се да их је баш Београд и препоручио српским гласачима на Косову (и Метохији)! Било како било, тек неколицина од тих Срба добро се удомила. Примају плате, додатке, уживају привилегије као декор „косовској демократији“. Неки су и министри у тамошњој влади. Један води ресор који се стара о повратку протераних Срба. Не зна се само колико је Срба вратио на прадедовска огњишта?

Вратимо се ми нашим изборима. Примећена је појава да поједине коалиције и странке у Србији прати мноштво народа. Многи стижу аутобусима и иду из места у место на предизборне скупове. Странке и коалиције које нису тако популарне тврде неаргументовано да се ради организовано на обезбеђивању једних те истих људи, који иду из града у град и уз плаћен превоз, дневнице и слично чине привид о наводној великој омиљености привилегованих политичких актера. Ово је, свакако, глупост. Као да ће рецимо Нишлије, Алексинчани, Пироћанци, Прокупчани ићи у Лесковац на предизборни скуп иако ће исти такав скуп колико сутра бити и у њиховом граду. Зашто би још плаћали аутобус? А тек тврдња да се све то плаћа из буџета, дакле из џепова свих нас, то заиста не стоји. Па ко би путовао због сендвича, флаше пива, упаљача или мајице? Односно, да би био примећен и тако му порасле шансе у постизборном дељењу државних намештења!

У то могу само наивни да поверују. У Србији је све демократско, транспарентно, сви су равноправни, медији свима подједнако доступни, итд, итд... С друге стране добра је та масовна посећеност предизборним скуповима. Зарађују транспортне фирме, бурекџинице, кафане, произвођачи оловака, упаљача, штампарије... Паре остају нашем народу. Отварају се путеви, пруге, фабрике. Нека је то и по четврти пут! Нека и није све довршено, као што није. Међутим, после само једног отварања неког погона у Врању, можда је гледалац из Кањиже пропустио да то види на јавном сервису. Зато ће бити другог, трећег свечаног отварања. Колико нам добро иде, ево почело се са отварањем и две фабрике у једном дану. У једном граду! Мало ли је?

Ипак, не иде свима добро. Само у једном исто таквом дану (9.април 2016.) три самоубиства у Србији. У земљи са седам милиона житеља!

Пређимо на ведрије теме. Ко би рекао да ће Хрвати Србима учинити услугу? Хрватска спречила отварање неког поглавља ( све нека отварања) између Србије и Европске Уније. Хрвати очекивали огорчење српског народа, протесте, сузе, кад оно Срби равнодушни. Многи и срећни због застоја у преговорима. Јер статистике казују да је 71, 6% народа у Србији против ЕУ и НАТО пакта. Што опет не значи да ће странке које се боре за ЕУ и Нато изгубити наредне изборе. Србија је велика тајна! Неће вероватно ни Хрватска вечито затезати омчу Србији у приступању Унији. Мислим, неће вечито моћи да условљавају. Натераће њих Унија да попусте. Као што ће сигурно натерати Косово да дозволи српским камионима превоз нафте и гаса из централне Србије на Косово. Још који месец преговора и решење ће се наћи. Убеђен сам такође да ће независној, слободној и сувереној Србији Европска Унија одобрити продају смедеревске железаре Кинезима!

„Ми знамо судбу и шта нас све чека“, - рече Шантић давно. Убеђен сам да и ми доста тога знамо. Европа нема алтернативу, али ми смо Европу у много чему претекли. Макар када су избори и све оно што иде уз изборе, у питању. У Европи политичари нипошто не отварају нове погоне у време пред изборе. То је нормална обавеза. За то се прима плата. Да градиш фабрике, путеве, пруге... Ако си обавио посао како треба, добићеш други. Ако ниси, бићеш кажњен. Новчано, затвором, и губитком функције, сигурно. Исто тако нема лепљења плаката изван за то предвиђених места. Ретке су увреде на рачун конкурената, бахатост, примитивизам, лаж се не прашта. Нема повлашћених у медијима, проверава се сваки цент одакле је стигао и како је потрошен. Као што рекох, ми у овоме предњачимо над Европом. Ипак је, можда, боље да се у тим стварима изједначимо с оном напредном Европом којој тежимо. Да нас буде мање срамота колико нам добро иде, то јест колико смо испред  цивилизованог света!

Миодраг Тасић