Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна: Оружје наших предака

rss

20.09.2019. Раде Биочанин и Божа Марковић-Несврћанин

Оружје представља свако средство или предмет који служи за озлеђивање/рањавање, убијање или онеспособављање живих бића, односно за уништавање и онеспособљавање материјалних добара везаних за одређене људе или друштва. Оружје служи како за напад тако и за обрану, односно у сврху претње и заштите. У ширем смислу свако средство (па и психолошко) којим се некоме или нечему намерно наноси повреда и штета се назива оружјем.

Оружје наших предака до данас

За поделу оружја постоје различити критерији, који варирају од различитих дефиниција или војних доктрина. Најпознатије је оно према намени, извору енергије или принципу деловања,  којом се оружје дели у 10 група: хладно оружје, ватрено оружје које се према калибру понекад дели на: стрељачко оружје, артиљеријско оруђе, ракетно оружје,  минско-експлозивно оружје, електромагнетско оружје, нуклеарно-хемијско и биолошко  оружје,  психолошко оружје, економско оружје и сл.

Оружје се према потребном броју људи дели на индивидуално и колективно оружје, а према начину борбе/употребе  на нападно и одбрамбено оружје.

Са чим су то ратовали у далекој прошлости?

Да ли су се некада у давној прошлостиземље и човечанства користила нека фантастична оружја, која ни дан данас нису идентификована, питање је историје многих исчезлих цивилизација, чији митови, легенде, па и сами записи говоре у прилог овој хипотези. Трагови таквих сукоба и уништења срећу се небројено пута у историји људске расе, а сами земљини слојеви још и данас чувају сведочанства таквог страховитог разарања, која археолошки до данас нису објашњена.

У великим индијским спевовима 'Рамајани' и 'Махабхарати' срећу се извештаји о чудовишним оружјима и ратовима које су водиле митске и повесне личности старог доба. То божанско оружје јесте у хроникама повест која се нимало не разликује од данашњих достигнућа у области технолошког оружја, с обзиром на готово савремене описе у којима се препознају ласери, нуклеарна оружја и друга техничка чуда.

Пошто је ријеч о времену које санскрит поставља у хиљадама година, сасвим је извесно да описи нису настали случајно или имагинацијом аутора тих и сличних текстова, поготово ако је реч о доследној импликацији описа тих оружја које користимо данас. По најстаријим легендама тих епоха, реч је о оружју које су користили 'богови са неба' због чега у санскритској литератури то оружје и припада свету божанског неба. Јачина њиховог дејства мерила се постепену јачине уништења, а то су  оружја која су мрвила у прах и пепео читаве армије, градове и велике области земље. Међу тим описима, најпознатија божанска оружја индијске митологије била су: Индрин пламен, брамаширас, брамадандон, сандагара, пашупати, пинака, Брамино оружје, тваштар и разне вимане: рукма, схакуна, трипура.

Што се тиче оружја индијских богова, већ је Индрин пламен било оружје светлосног порекла које је по свом дејству уништавало подручје широког дијапазона, при чему би се ... јавиле кугласте муње које су разорно уништавале непријатеља.

Ако узмемо у обзир да су хронике о страшном оружју тек усмени препис неких старијих традиција, онда су догађаји у 'Рамајани', 'Махабхарати'  и дугим индијским текстовима много старији од времена у ком су забележени.

Многа од описаних оружја у санскритској литератури могла су да изазову масовне катаклизме, раијационе мутације, као и тренутачно исчезавање разних људи, предмета и баријера.  Међутим, такав пример синтетичких орушја, као што су кугласте муње, којима се још наш Никола Тесла бавио, још су и данас човеков сан, с обзиром да је реч о технологији која је још и данас недоступна.

У санскритској литератури постоји чак и наука о божанском оружју, Астравиџа чија појава није објашњена јер су иста оружја једноставно исчезла из повести људског рода. Сличне примере о божанским оружјима имамо у низу легендарних приказа код многих цивилизација, од Сибира до Огњене земље, услед чега и настају божански ратови на земљи. Отуда и имамо, у немало примјера, легенде које говоре о сукобу богова,  чија се основна нит приче пребацила на легендарну основу ратова на небу, који су се водили измедју: Хоруса и Сета, Тиамате и Мардука, Зевса и Титана, Аримана и Ормузда, Одина и дивова, Јехове и палих анђела.

Трагове дејства енергетских оружја имамо у археолошким слојевима многих несталих култура, као што су тунели, подземља, киклопски градови или баснословна утврђења. Тако већ у библијској причи о Содоми и Гомори постоји опис уништења градова посредством нуклеарних експлозија. Треба помјенути Божанског Индру из индијске митологије, који је 'кидао тврђаве као што старост дере хаљине'. Данас медјутим у цијелој Индији постоји један једини споменик овом божанству.

Са друге стране, једна индијска књига мудрости 'Сурија панати' (Спознаја сунца) садржи описане тајне о енергији Сунца.  Опет, појава термонуклеарних богова из прошлости добро се уврежила у сећању људског рода, пошто човек као врста није могао да у својој свести сагради тако фантастична веровања о божанском оружју и његовој употреби. То је могло доћи од једне много напредније цивилизације, било да је сишла са звезда или је припадала легендарној Атлантиди. Отуда се стравични култ рата проширио целом љуском врстом још од времена пећинског човека.

Од целокупне историје човечанства, само 300 година прошло је без ратних сукоба.  Сви остали миленијуми прошли су у крвавим сукобима свих врста. Навешћемо сада примере деловања фантастичних оружја на историјску стварност:

  • Nan madol  - сведочанство колосалне енергије која се ту употребила;
  • Sete citades - аветињски предио базалтне пустиње, у којој је до темеља сравњен град богова;
  • Sodoma i Gomora  - сведочанство нуклеарног удеса;
  • Jerihon II - један од седам слојева, сравњен колосалном енергијом још неидентификоване ватре;
  • Troja IV  - четврти слој града стар 1.000 година, прије Одисеја, буквално збрисан из историје;
  • Šurupak  - спаљен и загонетно мртав, 3.000 година пре Христа;
  • Mohendžo Daro IV  - град који је дословно сравњен нуклеарном енергијом, што је научно утврђена чињеница.

Дундалк - тврђава истопљена до темеља

Примере ових загонетно спаљених градова наука до данас није објаснила, јер јој се чинило 'немогућим' да они управо бивају уништени неком вишом енергијом. Многа од тих оружја се не могу идентификовати, без обзира на опсежан опис. Такав нпр. имамо у записима из Индије: моханастра - оружје које шаље у бесвесно стање читаве армије, таштра - оружје које изазива својеврсну маглу и уништава све пред собом.

Многа од ових оружја имају и своју хијерархију, а тако тврде и индијски извори, речима да постоје такозвана прва и последња оружја.  Прво се оружје вероватно подразумева под врстама конвенционалног оружја, док је последње оружје средство непојмљиве моћи, чији опис који ћемо навести то и потврђује:

Оружје се винуло високу у ваздух и пламен који је севнуо из њега, био је сличан огњу који је погодио Земљу на крају геолошке епохе. Крхотине су падале са неба, а земља је сва подрхтавала... (Аунсхани парва).

Из те масе, изненада је изљетело мноштво пламених стрела, праћених буком која је превазилазила сву познату тутњаву на земљи... При паду на површину земље, те громовите стреле су експлодирале. Нјиштање рањених коња, урлање умирућих слонова и вапај људи, стварали су ужас међу преживелима... (Махабхарата). Легенде светских народа говоре о времену тзв. божанских ратова, који су били виђени и на небу и на земљи.

Ратови који су се у многоме разликовали од конвенционалних ратова, као и од геолошких пресија природе какви су вулкани, ерупције, поплаве и урагани. Реч је о описима божанских  оружја која су користила нека нама непозната бића, а чија техника и дејство на земљи јесу у длаку исти са данашњим сличним оружјем.

Ако се свим овим стварима да научна реалност, онда је историја човека на овој планети само пуко понављање једне већ доживљене стварности, с обзиром да многи изуми нису уопште измишњени, већ само поново и ко зна по који пут откривани.

Од памтивека/ постанка света и првих конфликата, људи су се трудили да уз што мање средстава нанесу што више губитака противнику и на што економичнији начин постигну циљ. Ефикасност и ефективност били су на првом месту. Стремили су креирању оружја за масовно уништавање (ОМУ).

Употреба отровних материја, као једног од ОМУ, стара је колико и човечанство. Међутим, до Првог светског рата није имала одлучнију улогу у ратовима. Кинези су употребљавали смрдљиве лонце напуњене сумпором више од хиљаду година пре нове ере. Стари Грци користили су прашак за кијање и тзв. „грчку ватру”, смешу која је горела у додиру са водом.

Коришћена је у поморским биткама, а тачан састав смеше ни до данас није познат. Стари Римљани користили су токсичне димове. У старом веку врхови стрела потапали су се у природне отрове биљака, као што су једић, буника, морски лук или змијски отров и екстракти лешева. У забелешкама Леонарда да Винчија пронађени су цртежи за оружје које је укључивало прашкасти арсеник и прашкасти сумпор пакован у гранате, да би се могли користити за напад на бродове, али није познато да ли је ово оружје икада употребљено .

Између два светска рата побољшава се технологија израде оружја за масовно уништавање, те технологија испоруке на циљ. Доктор Герхард Шредер  године 1936. створио је нервно-паралитички бојни отров табун, затим сарин 1938. године и соман 1944. године. У периоду рата против Кинеза, од 1937. до 1945. године, Јапанци су у више наврата користили гранате пуњене бојним отровима (фозген, иперит). У немачким концентрационим логорима користили су се угљеников оксид и „циклон Б” – цијановодоник. Није забележено да су у току II  светског  рата Немци употребљавали бојне отрове на бојном пољу, због страха од контаминације својих грађана који нису имали заштиту. Американци су 1945. године употребили нуклеарно оружје . Две нуклеарне бомбе бачене су на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, изазвавши масовна страдања становништва и потпуно разарање инфраструктуре. То је био први, а уједно и последњи пут да је нуклеарно оружје коришћено у  ратним дејствима.

Стална претња миру и изазови будућности

Коментара: 0


# Божа Марковић - Несврћанин оружје Радомир Биочанин
@



 

[ Додај коментар ]