Округли сто о пандемију вируса Ковиду-19 са промоцијом књиге "Затровано пролеће"

Округли сто отпочет је песмом "Еколошка химна", из књиге "Бука страшнија од звука" књижевника Драгише Марковића, из Житковца. Ову песму је најпре на енглеском говорила Ана Стевановић, студент медицине, из Трстеника, а затим је песму рецитовао аутор. 

Затим је говорио академик проф. др Слободан Нешковић, руководилац Центра-Б, Београд, о неким безбедоносним аспектима ове теме и потреби постојања националне концепције уопште у случајевима потребе заштите људи и ресурса државе, па и у овој ситуацији која је резултата вируса Корона-19.

O пандемији короне, узроцима, последицама и одговорном наступу државе у борби против короне говорио је народни посланик у скупштини РС Илија Животић, доктор наука за безбедност и руководилац нашег дела Организације интернационалне полиције. 

У наставку је говорила Јелена Вељковић, професор физике из Ниша о астро-климатским променама, док је доктор вајарства Милена Вукаловић, из Ниша, говорила о маскама и њиховом коришћењу кроз време.

Руски академик др Милутин Лутовац, из Херцег Новог, председник руских академика за Балкан, говорио је о искуствима Руске федерације у борби са короном и о томе да се тамо већ користе две њихове и две стране вакцине у заштити становништва од короне.

Поред тога, истакао је велику подршку и духовну помоћ сверуског патријарха Кирила, огромног и осведоченог пријатеља наше СПЦ, под чијим руководством се при литургијама руско свештенство моли за народ и Косово и Метохију као срце Србије, одакле су наши корени православља и наше заједничко порекло. Боравећи у Москви, истакао је академик Лутовац, уверио се да то нису појединачни случајеви, јер је то видео и чуо на више литургија у различитим црквама Подмосковља.

У том духу надахнуто је казивао крушевачки писац и глумац Томислав Симић-Калпачки своју визију о пандемији и победи над њом захваљујући нашем народном духовном животу. 

Локални песник Градимир Карајовић говорио је затим једну своју песму, након чега је Драгиша Марковић говорио своју песму "Италија опет ће да пева", коју је након појаве короне посветио ову песму Италији, која је била веома погођена овим вирусом, а актуелна је и данас због другог и трећег таласа. Песма је по настанку послата преко амбасаде Италије премијеру Италије, као што смо већ писали.

Завршну реч на округлом столу имао је академик проф. др Раде Биочанин, који је кроз исцрпно илустративно казивање говорио о овој актуелној теми, као и о својој 65. књизи "Затровано пролеће", коју је урадио са Мирсадом Бадић, из Новог Пазара и Бобаном Костићем, из Крушевца. У свом излагању рекао је да је човек један од велики изазивача непогода, како човек утиче својим лошим односом на животну околину, изазива ратове, биолошком оружју разне врсте, које је јефтиније од конвенционалног, нуклеарног и хемијског у губицима цивилне популације по особи, због чега све више има предност, муницији са осиромашеним уранијумом, о томе да су и раније најсмртоносније епидемије кроз историју односиле много жртава, да постоје болести данашњице које су опасније у односу на корону, да се одговорном односом према пандемији утиче на могућност да друштво реагује без загушења у здравству, ако се одговорно понашамо, као и да се одговорно друштво правовремено припрема и доприноси да се последице не испољавају драстично и утичу да грађани, али и сви ресурси буду успешно сачувану, упркос чињеници да је доста људи до сада инфицирано. Добрим радом здравства негативни ефекти су умањени на минимум.

Овај скуп био је прилика да се уручи признање Радету Миловановићу, човеку који својим радом и прегалаштвом пркоси многим тешкоћама, али и показује да се одговорном радом успешно опредељујемо за одговорно и самоодрживо друштво.

Захваљујући одговорном руководству државе, али и појединцима, попут овог скромног човека, Радета Миловановића, ми смо међу водећим земљама у Европи, па и свету која се успешно сналази у борби са вирусом Корона-19, како су многи учесници на овом округлом столу истакли. Признање му је уручио академик проф. др Слободан Нешковић, из Цесне-Б Београд.

Скуп је поздравио и Љубиша Крстић, председник Удружења пензионера "Цар Лазар" из Крушевца.

Скупу су присуствовале представнице здравства и Завода за јавно здравље града Крушевца, гости из Ћићевца и Алексинца, међу којима је био Слободан Младеновић-Дане, вајар и сликар дијамантском иглом, човек који је свој уметнички радни век започео у Паризу, Француској, а завршио га у Сједињеним Америчким Државама.

Ово је по свему виђеном један озбиљан научни скуп, кога су пратила средства информисања и пример да оваква предавања треба да буду организована у свим срединама. Очекује се да ће многи градови следити овај пример, па и Алексинац.

Текст и фото: Божа Марковић