Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Треба ли Србија да опорезује гастарбајтере?

rss

11.12.2020.

У мору свакодневних, али и ноћних проблема које муче Србију, почев од Ковида 19, транзиције, приватизације, раста БДП-еа, ма шта то значило, задуживања у име боље сутрашњице, борбе против мафије, и тако даље, и тако ближе, најављено опорезивање гастарбајтера усталасало је мирно српско море. Продрмало успавану жабокречину.

Фото: NikolayFrolochkin / Pixabay

Најпре, шта су то гастарбајтери? Појам потиче од немачких речи Der Gast (гост, посетилац) и Der Arbeiter (радник). Дакле, ради се о гостујућем раднику у Немачкој. Такозвани „радници на привременом раду“, по нашки. Како је Немачка синоним за наше „раднике на привременом раду“, појам је тамо настао, али се одомаћио  за све наше људе који дуже или краће време раде негде по белом свету! Изгледа да је дошло време да ти радници почну да плаћају порез у Србији иако паре зарађују од Албаније до Новог Зеланда!

Да не би било забуне, за једног фудбалера се зна да игра фудбал у Албанији. Ето, макар један гастарбајтер и тамо зарађује хлеб насушни. Због чега је најава опорезивања гастарбајтера изазвала противречне коментаре српске јавности?

Економски експерти на челу владе, који су ову меру и предложили, а што ће скупштина сигурно усвојити када дође до гласања, полазе од тога да Србији треба новац. Неће они то баш тако да прикажу, али да у српском буџету постоји незајажљива рупа, то је чињеница. И ма колико се та рупа затварала из кредита, пореза, такси, царина, казни..., никад да се затвори. Увек фали. А гастарбајтери имају више у џепу од просечног српског грађанина. Тај просечни грађанин дај Боже да уопше нешто има у џепу или новчанику након што плати најјефтинију струју у Европи, такође јефтину воду, изношење смећа, независни и непристрасни јавни сервис... Ако понешто прескочи након плаћања ових дажбина, треба купити флашу зејтина (мало скупљу него што је у Немачкој), који литар бензина, такође нешто скупљи од оног у Швајцарској! Е, сада је питање да ли је ишта више преостало од оне просечне плате од 600 евра у Србији? С тим евентуалним вишком напуниће се потрошачка корпа, издвојиће се понешто за одећу, обућу, културу, новине, кафану, школоваће се наследници, ићи ће се на летовање, односно зимовање! Све што неће!

Иначе статистички просек од 600 евра добије се када се саберу плате оних који зарађују две, три, седам хиљада евра, све до фамозних двадесет хиљада евра у динарској противвредности, (има и таквих у Србији) с масом радника који примају плате у висини од 250-300 евра. Понегде и мање од тога. Типична статистичка сарма; неки једу месо, други купус, у просеку сви једу сарму!

Из ове перспективе гастарбајтери и треба да плате порез у Србији. Више зарађују у тамо некој Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Чешкој, Словачкој... од српског радника. Ко има нека плати. Побегли од српске напредне доброте и отишли да усрећују богате странце. Не ваља им Србија а „Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријат ко што овде грије...“ за њих ништа не значи. Али, оно али што често девојци срећу квари, да ли је баш тако?

Кад би радник у Србији зарађивао исто колико зарађује српски радник у  фабрици у Чешкој или Словачкој, он не би ни одлазио из своје земље. Кад оно и четири пута већа плата тамо него овде, а власник фабрике исти и овде и тамо. Немачки, јапански или јужнокорејски гигант! Исти посао, исти власник, слични људи који раде у обе фабрике, а плате драстично различите! Или лекар завршио факултет у Србији, стажирао бесплатно, учланио се у неку од владајућих странака, а никако да добије стално намештење у болници или дому здравља. Године пролазе, он све нервознији, и на крају оде у Америку да вози камион. И кад после две-три године рмбачења по дивљем западу и још горем истоку наврати у Србију, да обиђе прерано остареле родитеље због бриге за њим, родбину и пријатеље, сада треба мајка Србија да га одере! Није поштено.

Уосталом, ти гастарбајтери ће то што су зарадили потрошити у Србији. Они се враћају након три месеца рада у иностранству. Неки нешто дуже, али све то што су уштедели, оставиће у Србији. И кад попију флашу пива, када региструју ауто, купе одело, део пара иде за порез. Нешто уштеђеног новца искамчиће им рођаци, другари, љубавнице, нешто на позајмице које никада неће бити враћене. Али све то остаје Србији. И треба ли их додатно опорезивати? Ни Турци тако нису чинили. Десетак је ишао цару, десетак везиру. Плаћало се и за мушке главе, венчања, прелаз преко моста. Опет, прилично умерено. Макар док Османско царство није почело да пропада. Потом су почели да пљачкају рају, али недуго затим Османлије су изгубиле царство. Треба имати на уму докле се може драти кожа народу!

Уопште код пореза и других дажбина треба искључиво размишљати у економским оквирима, а друге мотиве потпуно одбацити. Не смемо бити завидни према мученицима који тешко зараде који евро или франак. Све је то ситна боранија. Прави гастарбајтери су већ деценијама далеко од Србије. Њихова деца и унуци заборавили корене и језик. Не обилазе више ни раскошне палате које су подигли њихови дедови. Већина таквих нема више ни српске пасоше. Чак и да ови сезонски гастарбајтери не воле актуелну власт, не треба им ни то узети за зло. Видели људи како се живи тамо негде по Европи, како се поштује човек у ресторану, продавници, у ординацији, на улици. Видели да новине и телевизија могу да буду објективни, поштени и честити. Можда би хтели да и њихова Отаџбина буде слична некој цивилизованијој и демократскијој држави? Зар их због тога треба мрзети? На крају може ли неко да забрани нашим људима да се врате у своју земљу и у време Ускрса или Божића. То јест, увек кад пожеле. Кући се враћаш када ти је воља. Јер то је твоја кућа. Упркос корони и злурадости умишљених величина!

Миодраг Тасић


# порез Миодраг Тасић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима