Енглези су још пре првог светског рата прикупљали наше старине

Томић је тада био управник Народне библиотеке, а Прота је био у то време референта манастира Хиландара при Генералном конзулату Краљевине Србије у Солуну, одакле је у априлу отишао за Призрен на место ректора Призренске богословије, како би припремао онамошњи народ за коначно ослобођење од Турака 1912. године.

Из писма се види колико се Прота трудио да дође до драгоцених српских рукописа и књига:

Драги Томићу,

Молио бих Вас да ме ма са неколико речи известите : јесте ли примили последњу збирку књига, коју сам поштом на адресу Народне Библиотеке послао? Послао сам турском поштом, јер се другојаче није могло, па се бојим, да нису изгубљене.

Посредник за прибирање ових ствари, ђакон Јосиф, нагнат оскудицом, понудио се некој енглеској комисији, која долази овде ради испитивања и прикупљања старина. Сем тога избрбљао се овдашњим Бугарима о томе, да у Тиквешу има десетак рукописа, међу којима један са историјском садржином, те се бојим да нас не предухитре и не откупе од њих. За то сам учинио још један ризик, те позајмио од овдашње наше комисиое радње Патрногић, Лазић и комп. 253 дин. (11 тур. лира по 23 дин.) и шаљем га данас у Тиквеш да покупи све што може и то за десетак дана. Нисам му смео дати одмах сав новац, већ свега 23 динара, да се преми за пут, а осталих 10 лира изнећу му на станицу и дати кад уђе у воз.

Да бих се знао управљати и према њему, кад се буде вратио, и са књигама, што их буде донео. молим Вас да ми кажете: вреди ли оношто сам Вам послао за ону суму, коју сам му морао дати?

И коштање, и незгодно завлачење по буџацима, у којима овај залутали човек живи, и друге незгоде и непријатности што ми их доноси овај посао, више пута су ме наводиле на одлучивање, да га се једном за увек оканем, али опет ме мучи и не да ми мира то, што вели, да је у једноме рукопису видео важну историјску садржину.

Ако Вам није то немогуће и досадно, пошаљите ми на адресу овд. Консулата Костићев рад о старим трговинским путевима и још штогод, ако знате по овом предмету. Вратићу Вам одмах по употреби. Имам само Историју Трговине од Чеде Мијатовића, а сређујем један наш стари трговачки путопис, па ми треба да прочитам још штогод ( знам и Чедин рад у Гласнику).

Поздравља Вас искрено Ваш поштовалац
прот. Ст. Димитријевић

Извор: Архив САНУ, Заоставштина Јована Томића, сигн.14509/В-30

Академик Јован Томић је једно време био професор гимназије у Алексинцу.

Јован Томић (1869 — 1932) је био српски историчар.

Гимназију је завршио у Крагујевцу, филолошко-историјски одсек на Великој школи 1890. Био је средњошколски професор у Крушевцу, Крагујевцу, Алексинцу и Београду, а у периоду 1903—27, управник Народне библиотеке у Београду.

За дописног члана САН-а изабран је 30. јануара 1903, а 3. фебруара 1906. постао је редовни члан. Томић је ударио основе критичке историографије турског периода српске историје (XV—XIX века).

Новим архивским документима осветлио је многе мрачне моменте из прошлости. То га је довело у сукоба са стариим романтичарским схватањима о прошлости српског народа, нарочито о историји Црне Горе.

Објавио је 60 књига и брошура, преко 40 чланака и расправа, велики број критика, реферата и полемика. Бавио се и објављивањем архивске грађе.