Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Дипломатија новог доба

rss

27.02.2015. Миодраг Тасић

Није непознато да Србија не уме да створи добре односе с моћним силама. Не само с великим и утицајним државама, већ и са суседима немамо искрену и трајну пријатељску сарадњу.

Дипломатија новог доба

Чини се да смо непријатеље сачували и ојачали, а ретке пријатеље удаљили од себе. С тенденцијом да их отерамо у први табор!

С Енглеском нам баш није ишло. Николи Пашићу се приписује реченица: „Учићу и праунуке да мрзе Енглезе!“ Нимало дипломатски. Али то је понашање човека који и није државник и политичар и који је мало тога урадио за Србију. И због чега ли је тако нешто рекао, ако је уопште рекао?

Или реаговање Милоша Обреновића пре тога! У време друге владавине Милоша Обреновића, од 1859. – 1860. године, енглески конзул Џорџ Хоџес се распитивао због чега је Милош ухапсио и у негве ставио свог противника Тому Вучића Перишића. Милош је потпуно недипломатски испсовао конзула и истерао га напоље! Па смо се после чудили зашто је Британија увек бранила Турску на Балкану и све чинила против интереса Србије.

Шта тек рећи о поступку четничког војводе Воје Танкосића? Војвода Танкосић дознао да је неки енглески новинар, који је лоше писао о Србији и Србима после Првог балканског рата 1912. на пропутовању возом „Оријент експресом“ за Цариград сишао у Београд да протегли ноге. Онда су возови правили велике паузе на значајнијим станицама. И сретне Танкосић новинара и добро га испребија. Тај се новинар звао Винстон Черчил! Касније ће постати британски премијер. Вероватно није заборавио оне батине и понижење и могуће да је баш због тога организовао и финансирао демонстрације и војни пуч 27. марта 1941.? Черчил је био старо злопамтило. Због неколико шамара преварио је Краља Петра II, а Србију предао у руке Титу и комунистима. Кад га је један његов војни изасланик зачуђено упитао: „желите ли да Србију жртвујете комунистима“, цинично је узвратио: „Хоћете ли тамо да живите“?

Кнез Павле и Адолф Хитлер
Кнез Павле и Адолф Хитлер

Ни у новије доба с Енглезима нам се није посрећило. Британски премијер, Тони Блер у оно време, био је један од најватренијих поборника бомбардовања Србије. Залагао се жестоко и за копнену операцију Нато снага против Србије. Комадање Србије и отимање Косова и Метохије се подразумевало. Али, шта чини садашње мудро српско руководство? Политика је вештина могућег. Мудар државник од непријатеља ствара пријатеља. Ако је Черчил изјавио, опет Черчил, да Енглеска нема вечите пријатеље, већ вечите интересе, зашто Србија мора да има вечите непријатеље? Изгледа да смо од Блера створили пријатеља и савезника. Јер ако Блер, мало, мало, па скокне до Србије, на кафу и ћаскање – што рече министарка Михајловићка, или да одржи лекцију српским министрима, свеједно, то може само искрени пријатељ. Да долетиш из Лондона у Београд, верујем приватним авионом, проћаскаш с колегама политичарима, поменутом Зораном Михајловић, Лончаром или Вулином, и све то џабе, то је гест за поштовање! И како да не будеш поносан на оне који те воде у светлу будућност?

Само дан након сада већ историјског ћаскања уз кафицу, паде још једно несвесно помирење. Горе поменути министар Вулин, искрени и доследни левичар, на прослави Топличког устанка из 1917. каза да Србија треба да буде поносна на вође тог устанка, Косту Војиновића и Косту Пећанца! Понеки малициозан човек може и да негира да се баш треба поносити овом двојицом. Прво, дигли су устанак у окупираној Србији, без икаквих изгледа на успех, за шта је народ кажњен ужасним жртвама од дивљих бугарских окупатора. Вешање, стрељање људи, паљење кућа, уништавање свега што се затече, до бугарског изума да малу српску децу баце увис, да би их дочекали на бајонетима, огромна је цена непромишљеног авантуризма.

Један од вођа Топличког устанка, на кога треба да смо поносни, Коста Пећанац, у Другом светском рату ставио се у отворену службу немачком окупатору. А сарађивао је и с Бугарима који су и у овом рату били окупирали део Србије. За ту своју издајничку делатност био је кажњен од четника Драже Михајловића. Заклали су га у Николинцу, селу надомак Соко Бање, маја 1944.

Зато и радује помирење на које апелује господин (друг) Вулин. Доста је српских подела. Партизани, четници, недићевци, љотићевци, комунисти, демократе, патриоте, издајници, звездаши и партизановци, прва, друга и трећа Србија, довољно је било. Требало би коначно да заборавимо шта је било и да се најзад ујединимо. Сви смо ми исти. Монархисти или републиканци. Левичари или десничари. Као да је то важно. Па и сам министар, доказани и осведочени левичар гласаће за смањење плата и пензија ако је то у интересу Србије. И неће да заступа раднике, већ либерални капитализам. Зато што либерални капитализам доноси просперитет, раст стандарда, бољи живот, једном речју – прогрес. Што се и види у протеклих четврт века!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 1


# Зорана Михајловић Миодраг Тасић Београд НАТО Александар Вулин Милош Обреновић Винстон Черчил Никола Пашић Воја Танкосић Тони Блер Адолф Хитлер Трећа Србија
@VulinAleksandar @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-1)

    горан 01.03.2015.
    Енглеска круна пријатељ Србије. ;) Војводо Војо Танкосићу што не зареди ...


[ Додај коментар ]