У Житковцу се атмосферско-фекална канализација излива без пречистача слободно у житковачку бару

Заштита животне средине. Изградња канализације у Житковцу

Пројекат је био урађен у ГРО "Моравица" Алексинац и у склопу пројеткта су били прокектовани и тротоари у ужем центру Житковца. Тадашњи тротоари у центру Житковца нису одговарали намени, па су касније срушени.

Канализација је остала на нивоу атмосферске, а користи се данас као комбинована, јер у поменутим улицама постоји више стотина прикључака легалних и нелегалних фекалне канализације која нема пречистач, вец се изливају садржаји у житкочачку бару.
Касније је започета акција и урађен је пројекат код "Техпројект" из Ријеке, обављена геолошка истраживања преко "Геобироа" Ниш, са намером да се пречистач гради испред житковачке баре.

У вези тога укључен је био и Грађевински факултет у Нису, а професор др Лаза Игњатовић долазио је ради израде документације за пречистач, попут пречистача на А. Руднику и Соко Бањи.

Касније је Савет МЗ Житковац 1995. године започео нову акцију за решење питања отпадних вода и канализације, па је у Нису наручен пројекат код једне пројектантске куће. Пројекат је урађен за цео Житковац, као и део Прћиловице и Моравац. Општина Алексинац, радне организације и грађани дали су иницијална средства од којих су купљене бетонске цеви типа "магнум" 300, 400, и 500 милиметара ширине, са гумицама и комади од 1000 мм за шахте, од грађевинске организације "1. мај" Лапово, за скоро цело насеље.

Пошто се насеље протеже са леве и десне стране железничке пруге Београд-Ниш затражена је сагласност ЦИП-а Југословенских зелезница у склопу издавања дозволе за градњу за канализацију у насељу, превођење испод железничке пруге и одвођења у Јужну Мораву.

У поступку ревизије учествовала је ревидентска куца "Геоинжењеринг" Београд, која је уз много натезања дала ревизију на пројекат.

Почели су радови на постављању цеви изван насеља ка Ј. Морави, а радове је изводила алексинацка "Моравица", довела канализацију до реципијента, али без спајања са атмосферском канализацијом у насељу и прекидом на месту пројектованог пречистача у цигланским рупама. Пројекат је суфинансирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, тако да су поред поменутих прикупљених средстава и средства Министарста коришћена за градњу канализације у Житковцу. Контролу над радовима вршила је водопривредна инспекција из Ниша, а надзорни орган је била Дирекција за комуналну изградњу Алексинца. Урађен је геодетски елаборат свих подземних водова канализације, набављено је земљисте у површини од 2, 5 ха, по пројекту и геодетским подлогама ОГУ Алексинац, од ИГМ "Морава" Житковац, купљене суфолије и филц за аерационе лагуне пречистача, али пречистач никада није започет. У међувремену је продато земљиште угашене циглане, а тиме и земљиште за пречистач.

Акција је стала, након зградње канализације у насељу у Горичкој улици, у Прћиловици до потока, од ромског насеља до улице Ратка Јовица и овој улици до тржног центра Житковац.

Са тим је и судбина цеви, филца и фолија, које су доживеле непознату судбину, остала неизвесна. До 2007. било је остало још око 3000 метара цеви, пре тога је дато 42 цеви за насеље Васа Николић у Алексинцу, део је нестао, а нешто је узела и алексиначка фирма која се бави изградњом канализације.

Житковац није добио канализацију и пречистач ни после обавештавања Министарства грађевине Републике Србије, а тадашњем министру Вељи Илићу, послата је комплетна документација, јер је он обећавао канализације за сва насеља са преко 2500 становника.
Проблеми су и данас присутни, јер се фекални садржаји из атмосферске канализације уливају у житковачку бару.

Сигурно је да постоје имисије и талози фекални муљ на недозвољеном месту, што се осећа приликом проласка и уласка у Житковац, али нико од надлежних не предузима ништа да се ово питање реши. Једино остаје нада у програм СО Алексинац да се до 2021. гради канализација за Житковац и околна насеља ка Тешићи и низводно од Житковца, али шта до тада.

У буџету општине Алексинац су планирана средства за ову намену, обављена су нека геодетска мерења у Житковцу, али проблеми су у насељу, јер питање канализације треба решавати у Житковцу, која је многим грађанима проблем.

Незванично анкетирани су грађани Житковца, преко пруге, за прикупљање средстава за ову намену, али праве информације нема. Изјаве неких људи из Савета МЗ су да ће се радити канализација са пластичним цевима. До тада остаје само нада и загађење које се сваким даном увећава, јер се канализација излива у житковачку бару.

СО Алексинац је у овом пројекту учествовала и била је спремна да 2003. издвоји 7.000.000, 00 динара што нам је потврдио Радослав Павковић, тадасњи председник, али су руководиоци Житковца тразили свих 27 милиона динара колика је била укупна вредност свих радова на канализацији и пречистаћу, што буџет СО Алексинац није могао да поднесе.

Неприхватањем иницијалних средстава СО Алексинац од тадашње МЗ Житковац нанело је велику стету и по екологију, али и по пројекат који би до сада био завршен и финансирао би се у циљу економске одрживости сресттвима СО Алексинац, привреде, која је дала иницијална средства током 1995. и грађана поменутих места.

Еколошка безбедност би била повећана, тако да се емисије из житковачке баре не би осецале при уласку и изласку из Житковца у средствима превоза, што је још очигледније приликом кретања пешице, а овај водоток би био чистији и не би садржао фекслни муљ, који је раван "еколошкој бомби", по речима Звонимира Аврамовића, једног од ранијих председника МЗ Житковац.

Сто се тиче житковачке баре она је планирана за уређење у оквиру Доњесухотничког потока одмах после рата, средствима из доприноса за водопривреду, али до данас није много урађено. Последње сто је рађено на овом објекту је у мандату поменутог председника МЗ Житковац Звонимира Аврамовића када је продубљено корито баре до улива у Доњесухотнички поток, али све ово је узалудно, јер је све то запуњено фекалним муљем из незавршене канализације и смећем које несавесни грађани бацају у бару.
Сама бара је била другачија, јер је поплавама обнављана количином воде и рибама које је наносила Јужна Морава.

Бројне су прице да је житковачка бара имала подземне изворе да је била дубока, па је било слуцајева да се у њу утапали путници у чезама и коњи који су их вукли.
Једна од прича је да је у току Другог светског рата прогутqла више коња немачке окупационе војске који су били везани у колону једни другима за реп.

У Житковцу су у току рата биле бројне окупаторске јединице немачког Рајха, Бугара, организације ТОТ, четника ДМ и Пољске страже.

Бугари и организација ТОТ су имали логоре око житковачке баре, а Немци су кроз Житковац и поред барског имали узани колосек до Јужне Мораве.

Велике поплаве 1965, 1977, крајем XX века и почетком овог века нису више угрожавале Житковац и поље лево и десно од њега до Јужне Мораве, јер је изврсена регулација корита ове водоплавне реке, како је то и у народној песми опевано.

Још нешто у вези барског моста шестдесетих година вршена је поптавка моста на житковачкој бари, када је друмски саобраћај био врло мали у односу на садашњи.
Како је саобраћај многоструко увећан од тада до данас мост преко баре је постао уско грло, предност имају возила која долазе из Алексинца, али треба размишљати и о уређењу тог моста, односно његовом исправљању, јер је на уласку остала кривина, која је узрок многим саобраћајним удесима, нарочито зими када је пут замрзнут, а непажљиви возачи пребрзо уђу и кривину.

Изградња канализације и исправљање моста значило би већу еколоску и саобраћајну сигурност и безбедност која би била од значајно повећана, створили би се услови за економско одрзиви привредни објекат - пречистач, а могући еколошке и саобраћајне стете и инциденти били би избегнути.

До тада се очекује ефикасна реакција друштвене средине и израда пројеката који би допринели свеукупној еколошкој и другој безбедности грађана и станишта Житковац које ту датира од 1516. године, мада има налазишта која говоре и о траговима станишта у време Римљана и раније. Из времена Римљана је водозахват изнад насеља у житковачком брду где су биваковале римске центурије, а Римљани су уредили извориште воде.

Текст допунио Божа Марковић
П.С. Разговор са академиком проф. др Радетом Биочанином из Центра за еколоску безбедност Београд нисмо могли да обавимо због његове заузетости на новопазарском Универзитету.