U Žitkovcu se atmosfersko-fekalna kanalizacija izliva bez prečistača slobodno u žitkovačku baru

Zaštita životne sredine. Izgradnja kanalizacije u Žitkovcu

Projekat je bio urađen u GRO "Moravica" Aleksinac i u sklopu projetkta su bili prokektovani i trotoari u užem centru Žitkovca. Tadašnji trotoari u centru Žitkovca nisu odgovarali nameni, pa su kasnije srušeni.

Kanalizacija je ostala na nivou atmosferske, a koristi se danas kao kombinovana, jer u pomenutim ulicama postoji više stotina priključaka legalnih i nelegalnih fekalne kanalizacije koja nema prečistač, vec se izlivaju sadržaji u žitkočačku baru.
Kasnije je započeta akcija i urađen je projekat kod "Tehprojekt" iz Rijeke, obavljena geološka istraživanja preko "Geobiroa" Niš, sa namerom da se prečistač gradi ispred žitkovačke bare.

U vezi toga uključen je bio i Građevinski fakultet u Nisu, a profesor dr Laza Ignjatović dolazio je radi izrade dokumentacije za prečistač, poput prečistača na A. Rudniku i Soko Banji.

Kasnije je Savet MZ Žitkovac 1995. godine započeo novu akciju za rešenje pitanja otpadnih voda i kanalizacije, pa je u Nisu naručen projekat kod jedne projektantske kuće. Projekat je urađen za ceo Žitkovac, kao i deo Prćilovice i Moravac. Opština Aleksinac, radne organizacije i građani dali su inicijalna sredstva od kojih su kupljene betonske cevi tipa "magnum" 300, 400, i 500 milimetara širine, sa gumicama i komadi od 1000 mm za šahte, od građevinske organizacije "1. maj" Lapovo, za skoro celo naselje.

Pošto se naselje proteže sa leve i desne strane železničke pruge Beograd-Niš zatražena je saglasnost CIP-a Jugoslovenskih zeleznica u sklopu izdavanja dozvole za gradnju za kanalizaciju u naselju, prevođenje ispod železničke pruge i odvođenja u Južnu Moravu.

U postupku revizije učestvovala je revidentska kuca "Geoinženjering" Beograd, koja je uz mnogo natezanja dala reviziju na projekat.

Počeli su radovi na postavljanju cevi izvan naselja ka J. Moravi, a radove je izvodila aleksinacka "Moravica", dovela kanalizaciju do recipijenta, ali bez spajanja sa atmosferskom kanalizacijom u naselju i prekidom na mestu projektovanog prečistača u ciglanskim rupama. Projekat je sufinansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako da su pored pomenutih prikupljenih sredstava i sredstva Ministarsta korišćena za gradnju kanalizacije u Žitkovcu. Kontrolu nad radovima vršila je vodoprivredna inspekcija iz Niša, a nadzorni organ je bila Direkcija za komunalnu izgradnju Aleksinca. Urađen je geodetski elaborat svih podzemnih vodova kanalizacije, nabavljeno je zemljiste u površini od 2, 5 ha, po projektu i geodetskim podlogama OGU Aleksinac, od IGM "Morava" Žitkovac, kupljene sufolije i filc za aeracione lagune prečistača, ali prečistač nikada nije započet. U međuvremenu je prodato zemljište ugašene ciglane, a time i zemljište za prečistač.

Akcija je stala, nakon zgradnje kanalizacije u naselju u Goričkoj ulici, u Prćilovici do potoka, od romskog naselja do ulice Ratka Jovica i ovoj ulici do tržnog centra Žitkovac.

Sa tim je i sudbina cevi, filca i folija, koje su doživele nepoznatu sudbinu, ostala neizvesna. Do 2007. bilo je ostalo još oko 3000 metara cevi, pre toga je dato 42 cevi za naselje Vasa Nikolić u Aleksincu, deo je nestao, a nešto je uzela i aleksinačka firma koja se bavi izgradnjom kanalizacije.

Žitkovac nije dobio kanalizaciju i prečistač ni posle obaveštavanja Ministarstva građevine Republike Srbije, a tadašnjem ministru Velji Iliću, poslata je kompletna dokumentacija, jer je on obećavao kanalizacije za sva naselja sa preko 2500 stanovnika.
Problemi su i danas prisutni, jer se fekalni sadržaji iz atmosferske kanalizacije ulivaju u žitkovačku baru.

Sigurno je da postoje imisije i talozi fekalni mulj na nedozvoljenom mestu, što se oseća prilikom prolaska i ulaska u Žitkovac, ali niko od nadležnih ne preduzima ništa da se ovo pitanje reši. Jedino ostaje nada u program SO Aleksinac da se do 2021. gradi kanalizacija za Žitkovac i okolna naselja ka Tešići i nizvodno od Žitkovca, ali šta do tada.

U budžetu opštine Aleksinac su planirana sredstva za ovu namenu, obavljena su neka geodetska merenja u Žitkovcu, ali problemi su u naselju, jer pitanje kanalizacije treba rešavati u Žitkovcu, koja je mnogim građanima problem.

Nezvanično anketirani su građani Žitkovca, preko pruge, za prikupljanje sredstava za ovu namenu, ali prave informacije nema. Izjave nekih ljudi iz Saveta MZ su da će se raditi kanalizacija sa plastičnim cevima. Do tada ostaje samo nada i zagađenje koje se svakim danom uvećava, jer se kanalizacija izliva u žitkovačku baru.

SO Aleksinac je u ovom projektu učestvovala i bila je spremna da 2003. izdvoji 7.000.000, 00 dinara što nam je potvrdio Radoslav Pavković, tadasnji predsednik, ali su rukovodioci Žitkovca trazili svih 27 miliona dinara kolika je bila ukupna vrednost svih radova na kanalizaciji i prečistaću, što budžet SO Aleksinac nije mogao da podnese.

Neprihvatanjem inicijalnih sredstava SO Aleksinac od tadašnje MZ Žitkovac nanelo je veliku stetu i po ekologiju, ali i po projekat koji bi do sada bio završen i finansirao bi se u cilju ekonomske održivosti sresttvima SO Aleksinac, privrede, koja je dala inicijalna sredstva tokom 1995. i građana pomenutih mesta.

Ekološka bezbednost bi bila povećana, tako da se emisije iz žitkovačke bare ne bi osecale pri ulasku i izlasku iz Žitkovca u sredstvima prevoza, što je još očiglednije prilikom kretanja pešice, a ovaj vodotok bi bio čistiji i ne bi sadržao fekslni mulj, koji je ravan "ekološkoj bombi", po rečima Zvonimira Avramovića, jednog od ranijih predsednika MZ Žitkovac.

Sto se tiče žitkovačke bare ona je planirana za uređenje u okviru Donjesuhotničkog potoka odmah posle rata, sredstvima iz doprinosa za vodoprivredu, ali do danas nije mnogo urađeno. Poslednje sto je rađeno na ovom objektu je u mandatu pomenutog predsednika MZ Žitkovac Zvonimira Avramovića kada je produbljeno korito bare do uliva u Donjesuhotnički potok, ali sve ovo je uzaludno, jer je sve to zapunjeno fekalnim muljem iz nezavršene kanalizacije i smećem koje nesavesni građani bacaju u baru.
Sama bara je bila drugačija, jer je poplavama obnavljana količinom vode i ribama koje je nanosila Južna Morava.

Brojne su price da je žitkovačka bara imala podzemne izvore da je bila duboka, pa je bilo slucajeva da se u nju utapali putnici u čezama i konji koji su ih vukli.
Jedna od priča je da je u toku Drugog svetskog rata progutqla više konja nemačke okupacione vojske koji su bili vezani u kolonu jedni drugima za rep.

U Žitkovcu su u toku rata bile brojne okupatorske jedinice nemačkog Rajha, Bugara, organizacije TOT, četnika DM i Poljske straže.

Bugari i organizacija TOT su imali logore oko žitkovačke bare, a Nemci su kroz Žitkovac i pored barskog imali uzani kolosek do Južne Morave.

Velike poplave 1965, 1977, krajem XX veka i početkom ovog veka nisu više ugrožavale Žitkovac i polje levo i desno od njega do Južne Morave, jer je izvrsena regulacija korita ove vodoplavne reke, kako je to i u narodnoj pesmi opevano.

Još nešto u vezi barskog mosta šestdesetih godina vršena je poptavka mosta na žitkovačkoj bari, kada je drumski saobraćaj bio vrlo mali u odnosu na sadašnji.
Kako je saobraćaj mnogostruko uvećan od tada do danas most preko bare je postao usko grlo, prednost imaju vozila koja dolaze iz Aleksinca, ali treba razmišljati i o uređenju tog mosta, odnosno njegovom ispravljanju, jer je na ulasku ostala krivina, koja je uzrok mnogim saobraćajnim udesima, naročito zimi kada je put zamrznut, a nepažljivi vozači prebrzo uđu i krivinu.

Izgradnja kanalizacije i ispravljanje mosta značilo bi veću ekolosku i saobraćajnu sigurnost i bezbednost koja bi bila od značajno povećana, stvorili bi se uslovi za ekonomsko odrzivi privredni objekat - prečistač, a mogući ekološke i saobraćajne stete i incidenti bili bi izbegnuti.

Do tada se očekuje efikasna reakcija društvene sredine i izrada projekata koji bi doprineli sveukupnoj ekološkoj i drugoj bezbednosti građana i staništa Žitkovac koje tu datira od 1516. godine, mada ima nalazišta koja govore i o tragovima staništa u vreme Rimljana i ranije. Iz vremena Rimljana je vodozahvat iznad naselja u žitkovačkom brdu gde su bivakovale rimske centurije, a Rimljani su uredili izvorište vode.

Tekst dopunio Boža Marković
P.S. Razgovor sa akademikom prof. dr Radetom Biočaninom iz Centra za ekolosku bezbednost Beograd nismo mogli da obavimo zbog njegove zauzetosti na novopazarskom Univerzitetu.