Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Трагом јунаштва и погибије пуковника Рајевског

rss

06.10.2020. Божа Марковић

Европски дефендолошки центар Бања Лука, Друштво "Пуковник Рајевски" Житковац, Удружење за културу "Светионик" Крагујевац и Удружење пензионера "Цар Лазар" Крушевац, недавно су организовали студијско- рекреационо путовање под називом "Трагом јунаштва и погибије пуковника Рајевског" на релацији Крушевац - Ђунис - Горњи Адровац - Житковац - Крушевац.

Трагом јунаштва и погибије пуковника Рајевског

Два аутобуса поклоника жртве руског добровољца и пуковника Николаја Николајевича Рајевског посетила је најпре Манастир "Свети Роман" у Прасковчу, код Ђуниса и гроб пуковника Рајевског, чије срце лежи у порти овог Манастира. Ту су од старешине Манастира дочекани и чули историју о томе како је срце Рајевског остало у Србији. Задржали су се више од једног сата у обиласку Манастира, а затим кренули пут Горњег Адровца у цркву "Свету Тројицу". 

Посета је започета полагањем венца код кенотафа Николи Рајевском, поред венаца Амбасаде РФ у Београду, Војске Србије, Општине Алексинац и др. положених 2.9.2020. Венац су положили одборник Скупштине града Крушевца Мара Стојковић и Раде Миловановић, који је за ову прилику специјално дошао из Хамбурга.

Потомци крушевачких ратника у овом боју били су веома сетни и тужни због погибија њихових предака, али и трагичне судбине руског пуковника Рајевског који је погинуо од топовског шрапнела врло млад у 36 години за пријатеље своје у овом месту. Многе присутне даме, признале су нам, пустиле су и по коју сузу због велике непротумачене љубави јунака грофа Вронског из романа "Ана Карењина" Лава Толстоја. Лав Толстој је узевши Рајевског за прототип свог јунака у роману допринео да ово дело буде најпревођенији у свету после "Библије". Том утиску допринео је и казивањем о томе и о својој песми пуковник Рајевски књижевник Драгиша Марковић, поздравивши присутне испред Удружења стваралаца у култури "Завичај" из Житковца. Ову песму Драгиша Марковић написао је за 130-то годишњицу пуковника Рајевског, која је премијено изведена 2006. Песму су извели др Марина Гавриловић, и вероучитељ Ненад хаџи Поповић, сада презвитер у Бирмингему у Уједињеном краљевству. О овој песми једини је писао у својој књизи Божа Марковић Рајевски, пуковник са три срца, чије се ново и допуњено издање припрема за штампу на руском језику. Песма је извођена више пута у Руском дому у Београду и Центру за културу и уметност у Алексинцу. 

Сета при овим посетама је неизбежна, због благодарности за страдање овог див-јунака, која припала и Доњем Адровцу, поред вечне жалости за њим од његове породице и слободољубивог света. Црква и школа у оквиру црквеног дворишта, чија се обнова са великим интересовањем исчекује, подигнута је као симбол младости, живота и вечне љубави и неопходна је у оквиру добра пуковник Рајевски, које је величине скоро два хектара.

Присутни су затим са пажњом разгледали цркву и упалили свеће за пуковника Рајевског, а потом су се фотографисали чиме се оставили трајни траг о овој посети горњеадровачком Голом брду.

У посети су учестовали пензинери разних делатности: борци одбрамбених ратова, војна лица, спортисти и ветерани фудбала, резервне старешине, али и планинари, еколози, чланови дијаспоре, расељена лица, одборник скупштине Мара Стојковић и један пензионер из служби града Крушевца- Крстић Милош и други. Потом су разгледали Житковац и изложбу фотографија под називом "Рајевском у августу" Боже Несврћанина у Друштву "Пуковник Рајевски" у Житковцу која чине трајну поставку овог Друштва. Мари Стојковић уручена је књига за град Крушевац Рајевски, пуковник са три срца и представници Удружења пензионера "Цар Лазар" Крушевац Биљани Ратајац.

Гости су упознати са идејом о отварању етно-села, чији се обриси назиру, са многим туристичким понудама, изложбама производа овог лепог краја при свакој посети, али и изградњи два нова споменика Толстоју и Рајевском у техници брељефа, висине 3 метра.

Сарадња између ових удружења биће настављена дочеком председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина приликом доласка овог месеца у Београд, а наставак даље сарадње биће припрема за обележавање 145-те годишњице од погибије пуковника Рајевског и многих од око 5000 добровољаца који су дошли са њим да ослободе Србију од турског освајача. У свему овоме учествовала је и Странка Руса Србије чији је одборник Светомир Милановић одборник у СО Алексинац.

Српска Верона живи поново свој прави живот

Црква "Свете Тројице" у Горњем Адровцу је специфична по томе што је подигнута једном човеку у част - Николају Николајевичу Рајевском.

Имала је бурну историју као и њен јунак. Монахиње које су га оплакивале побегле су од окупаторских терора по окупацији овог краја 1915. од Бугара. У близини цркве је 22. фебруара 1917. Бугари су стрељали у Топличком устанку 56 становника Г. Адровца, Д. Сухотна, Гредетина и Максима, пољака из Врћеновице, којима је Општина Алексинац после сто година подигла спомен плоче.

Обнављана је више пута: после рата 1918. урађени су најнужнији радови за даље пропадање опљачкане и оскрнављене Цркве, 1924/25 су средствима Руске царске мисије обављени радови на Цркви, фреске су обновљене и типични флорални орнаменти Цркве 1939. и 2001.

Најтежу судбину је имала по убиству попа Божидара Димитријевића 26.3.1947. од ОЗНЕ, када је народ скоро престао да иде у Цркву. Школа је коришћена за рад сеоске задруге и урушавана је заједно са Црквом, а у дворишту је чувана стока. Украден је иконостас и продат у иностранству. 

Пут је изграђен тешком муком

Иако су паре стизале из РФ, нису наменски коришћење, а делегације су одвраћане од посете Цркве разним изговорима. Једној руској делегацији су чак алексиначку цркву показали и тврдили да је то Рајевица - Руска црква. Руси су знали за ту подвалу, али су прећутали ову обману.

Тек око 1990. почиње њен нови живот. Црква почиње поново да живи, па се у њој венчавају млади, крсте деца и обављају други црквени обреди.

У време писања овог текста крштена је Меланија Владимира (др) Стевановић, из Алексинца. Она потиче из породице њеног далеког претка Ненада Стевановића који је уступио своју њиву за градњу ове Цркве, а који је стрељан са осталим мештанима од Бугара 1917. године.

Доктор хирург Владимир, отац једногодишње Меланије је из фамилије Стевановић, из које је пет његових рођака са звањима  доктора и магистара наука, због чега се са правом очекује да тај низ буде употпуњен новим именима са научним звањима.

Текст и фото: Божа Марковић

Коментара: 1


# Божа Марковић - Несврћанин Марина Гавриловић Свети Роман Друштво Српско-руског пријатељства Пук. Рајевски
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+) (-)

    M 06.10.2020.
    Crkva je zapuštena i u lošem stanju. Nekoliko spoljnih zidova je popucalo, polomljena su stakla na više mesta, crkveno dvorište je zapušteno i često ima smeća. Izgleda baš tako-zapušteno.
    Na sve to su neki "kozaci " ili kako se već zove to udruženje čiji članovi se prerušavaju u kozake je bez dozvole postavilo spomenik palim borcima na Krimu (slava im) van svake pameti ispred same crkve. Time su narušili kompletan izgled kompleksa. Umesto da postave spomenik bilo gde drugde u crkvenom dvorištu. Bahato. Na to svi ćute i okreću glavu.
    I crkva i opština.
    Sve u svemu, smučili ste mi se svi koji drobite o tom svetom mestu, od turističkih radnika do raznoraznih udruženja dok crkva propada.
    Ako ovako ostane, urušiće se sama uskoro.


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима