Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Обележавање историјског догађаја - 7. јула у Житковцу

rss

07.07.2015. Текст и фото: Божа Марковић

Житковац - споменик борцима из Првог и Другог светског рата у центру Житковца кога нема

Житковац - споменик борцима из Првог и Другог светског рата у центру Житковца кога нема

У ратовима од 1912-1918 учестовало је према књизи Живојина Стаменковића „Житковца - моравски 1516-1996“ учествовало 91 Житковчана, од којих се 23 никада нису вратили кући. Од 75 Житковчана у НОР- у  погинуло је 5 на ратишту, а 2 су стрељана на Бубњу.

О томе је у центру Житковца постојала једна јединствена  спомен-плоча на спомен-чесми са именима страдалих Житковчана, која је подигнута иза 1950. од стране бораца Житковца. На плочи су била и имена страдалих у НОР-у 1941- 1945. Годинама су борци Житковца 4. или 7. јула полагали венац  овим ратницима, али то је трајало да 1995. године или коју годину касније, када је ово спомен обележје у питању. Зашто нико није полагао венце на овај споменик, нити га је посећивао касније?

Одговор је чудан али истинит. По изградњи другог дела занатско-пословног центра у Житковцу нестала је спомен-чесма, са њом и спомен-плоча са именима уписаних бораца Првог и Другог, светског рата. Уклонили су га извођачи радова на овом објекту, који су радили у алексиначком Грађевинском предузећу „Моравица“ Алексинац, вероватно уз сагласност надлежних и бацили као отпад поред Јужне Мораве. Зна се локација, о чему, ми причао један млађи Житковчанин, а вероватно о томе постоје и други сведоци. Постоје и фотографије које доказују постојање овог објекта и посете њему, а постоји и фотографија са натписом на спомен-плочи. То није спорно, знају сви Житковчани ко је све ту био уписан и зашто. Јер није било куће из које није било људи који су на неки начин имали везе са ратовима, било да су погинули, цивилне жртве рата, инвалиди, борци, интернирани, погинули као заробљеници,  ратни заробљеници, припадник мисије УН на Синаји, поручник Гавриловић, страдалих у ратном вихору при растурању велике Југославије, НАТО агресији  и сл., а постоје и жртве из Првог српско- турског рата о којима је писао Зоран Милојковић у књизи  „Житковац,  сећање на заборав“.  

Кад говоримо о овој неиспричаној причи треба рећи да је била инцијатива бораца Житковца да се споменик подигне на другом месту. Средствима од прилога бораца направљене су две мермерне поче са именима пострадалих које чекају да негде буду постављене. Наравно, изостала је та активност, али време показује и зашто.

Одговор је једноставан.  Већ двадесет година  се о томе прича само незванично. Тек у новије време разматра се такво питање да се споменик обнови, јер су спомен-плоче урађене и чекају тренутак освећења.  Евиденције бледе, а  у борачкој организацији Алерксинца  о спомен-чесми са спомен-плочама старадалих у ратовима 1912-1918 и 1941-1945 и др. мученика  нема још коначног става, јер  те две  мермерне табле са именима страдалих биле би до сада постављене. Новац није споран, као ни локације, једино нема активности.

Не зна се шта је,  али је, можда,  борачкој организацији Алексинца неважно што је споменик борцима Првог, али и Дргог светског рата нестао, јер у супротном би се другачије поступило.

Међутим, ово није једини случај који се тиче Житковца, слично је са књигама о Житковцу,  јер у њима  нема података о страдалим Житковчанима обједињен и целовит, као што је урађена књига о жртвама Алексинца, Грејача и сл. Не само о учесницима Првог и Другог рата, него и о цивилним жртвама које су настрадале од савезничких бомби у септембру 1944., којим  Житковчани хтели да обједине споменик са оним кога нигде нема.  Подаци су парцијално објављивани у више наслова о Житковцу.

Поставља се питање како је то могуће, с обзиром да је постојала општинска одлука о заштити споменика не територији СО Алексинац. Које је споменикe та одлука штитила? Све што је сачувано није резултат те одлуке, већ тога што се на локацијама где су споменици палим у Првом светском рату није ништа предузимало у циљу нове изградње, па су тако споменици сачувани. Сви они који су се нашли на путу градитеља порушени су,  а нису обновљени.

Пред 7. јули ове године Иницијативни одбор  новог Савеза потомака страдалих у ослободилачким ратовима  у оснивању учинио је напор да се обнови сећање на погинуле страдалнике и мученике у ослободилачким ратовима Србије од Видовдана 1389. до данас, без обзира на заставу под којом су ратовали. Да ли је то било изводљиво?  Јесте, али не до краја?!

Дошли су председник Уније бораца Алексинца и његови чланови, позвани родољуби, патриоте, антифашисти, потомци страдалих, АЛТ телевизија, али су се многи извинули, због важних обавеза на послу, као нпр. Војска Србије, а неки се нису одазвали. Неки нису из револта што се то чини на дан када је Србин ударио на Србија и који траже нови неутрални датум посвећен  српским страдалницима у ослобођењу Срба од вековног ропства, али и других попут пуковника Николаја  Рајевског, који је у Србију дошао 1876. са око 3000 руских добровољаца положио свој млади живот за наше ослобођење од Турака, о чему пише аутор овог текст у свом историјском спису Рајевски, пуковник са три срца.

Одржан је по први пут помен погинулим  у цркви Светог Архангела Гаврила у Житковцу и  са обавезном свећом у руци у духу хришћанске вере. Али, остаје једано питање на које немамо одговор: Да ли може доћи до помирења Срба, које је сматрамо неопходно?  Тешко!?

Објашњење је следеће: неки борци НОР-а који до сада нису ушли у цркву ради помена погинулим ушли су, али неки нису ушли!? Зашто? Можда, се у том понашању садржи објашњење на сва питања која су овде поменута, као и у томе да Житковац има више него два борца НОР-а која су овде присуствовала, од којих су обојица пред пуном  деветом деценијом живота!

Што се Житковчана тиче они могу само да жале за својим и да их помињу на задушницама, јер они нису учествовали у рушењу споменика, већ неки који са Житковцем немају никакве додирне тачке осим да су ту живели и данас ту живе. Није ни то важно, већ је питање да ли је све ово могуће и зашто се то догађа?

Одговор је у нагађанима, али вероватно ће се истина некад објавити. За сада то време није дошло, вероватно што ово питање није сазрело, а све објављено није потпуно и одговарајуће. Зато треба писати о томе у наредном периоду да заборав не би прекрио један важан тренутак из историје Житковца, па и Србије, која је колико јуче прославила стогодишњицу од Првог светског рата, која је у том и у Другом светском рату дала око 3 милона и 800 хиљада жртава!  Мало ли је досадашњих страдања као и за једну малу државу попут Србије, да би се тим жртвама, и свим осталим у ослободилачким ратовима Србије, макар мало одужили?

 

Коментара: 2


# рат Житковац Божа Марковић - Несврћанин фотографија НАТО Зоран Милојковић споменик борци СО Алексинац
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+4) (-8)

    Dragan 08.07.2015.
    Dokle ce da slave taj dan kada je Srbin ubio Srbina?

  • (+2) (-6)

    novak 08.07.2015.
    bas tako..


[ Додај коментар ]