Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Четврт века, скоро без дана одмора, Вакупчанка разноси млеко на бициклу

rss

27.12.2018.

Сваког јутра, по снегу, киши, врућини, већ више од 25 година, 62-годишња Милијана Ицић прелази десетак километара на бициклу и разноси млеко од села Вакуп до Алексинца. Досад је имала свега месец дана “одмора”, када је била у болници, а иако ће ускоро имати услов да оде у пензију, не размишља да престане да се бави овим послом.

Фото: Јужне вести

У Вакупу, једном од ближих алексиначких села, породица Ицић већ годинама живи, чува стоку међу којима су и три краве и теле, обрађује земљу, а иако многи беже са села, они не размишљају о томе.

Милијанин муж Слободан је задужен за “теже послове” око домаћинства, али и за мужење крава, чије млеко ова 62-годишњакиња већ дуже од четврт века разноси на бициклу.

Кад сам почињала била сам млада и било је много лакше, сад је много теже, али све док ме служи здравље, све док могу, то ћу да радим. То је мој посао сваки дан, викендом, недељом, празником, за Нову годину... Нема паузе ни зими, ни лети, ни када је снег, киша, сунце, ни минус ни плус… - прича Милијана.

Иако воли свој посао, признаје да није ни мало лак. Буђење је у пола 6, када њен супруг одлази до штале и музе краве, а истиче да он то ради “традиционалном методом”, без музилице. За то време она спрема доручак и припрема посуде за млеко, а када заједно попију кафу, пакује се и “натовареним” бициклом одлази пут Алексинца који је удаљен пар километара.

Ранија сам носила свакодневно 30 литара, а сада око 25, све зависи какав је дан. Носим свуда по Алексинцу, неких десетак километара пређем сваки дан бициклом, када је лед и не могу да возим онда гурам. То све потраје око 2 сата. Нисам се моторизовала јер је лакше на бициклу, ставим са обе стране пуне торбе и то ми држи равнотежу, на мотору то не би могло, кола не знам да возим, а и ово је јефтиније - додаје Милијана.

Њено радно време није завршено када се врати кући - следи спремање ручка, одлазак у њиву, кратак предах и поново брига око животиња. Тако пролази сваки њен дан већ годинама, а једину “паузу у каријери” имала је пре пар година, када је месец дана била у болници.

Није много тешко, навикла сам на то. Кад је снег, киша, морам да идем, гурам бицикл пун млека. Испусти гума, падне ланац, ја морам да наставим даље. Скоро ми се десило да сам паркирала, ушла да однесем млеко и изађем видим неко ми је скинуо вентил са гуме, шта ћу, морала сам да гурам даље - наводи Милијана.

Пензију сама уплаћује, јер никада није била у радном односу и ово јој је једино занимање, а иако ће већ следеће године моћи да се пензионише каже да ће наставити да носи млеко на бициклу, све док је здравље служи.

Фото: Јужне вести

Некад се много боље живело на селу

Вакуп је једно од 72 села у Општини Алексинац, чија територија је претежно пољопривредна, а породица Ицић годинама тамо живи. Осим крава, на имању имају и стадо оваца, свиње и прасиће, а у околини и њиве у којима саде жито, кукуруз, воће и поврће.

Милијанин супруг Слободан каже да "од живота на селу", од кога зарађују откад је он пензионисани поштар, може да се живи, али истиче да је некада много више могло да се приходује од пољопривреде и сточарства. Наводи и пример - литар њиховог млека данас кошта скоро колико литар киселе воде у продавници.

Не знају људи колико је тежак живот на селу. Све се променило 100 %, сад стока не излази из штале, све је “господски”, све се ради машински па је скупље, али и лакше, више кошта него што вреди и што може да се прода. Надамо се неком бољитку. Очекујемо од државе да оснује задруге да можемо да можемо да пласирамо, да не дајемо за џабе, да имамо неку зараду, а не са губитком да радимо, за кафу и шећер - истиче Слободан.

Некада је Алексинац био познат по "индустријској зони", било је много државних фирми којих више нема, као и предузећа која су од сељака откупљивала воће и поврће, присећа се Слободан, а данас када тога нема много им је теже да продају оно што произведу.

Ипак, Вакуп је "напредно село", каже у шали, те и даље може да се живи пристојно. Нису сви "побегли" и још има оних који чувају животиње и обрађују њиве, па скоро ништа од намирница не морају да купују, али напомиње да они који се одлуче за сеоски живот морају да буду спремни на 24-часовни рад.

Посао је напоран, нема петак, нема светац, нема славе, од ујутру се ради, до бесконачности. Нема годишњи одмор, нисмо могли да идемо на море, у бању, једино и краве да поведемо на плажу. Лети мора да се ради и пољопривреда, да се превози, све је то огроман посао, а нема пара довољно да се то све плати - истиче Слободан.

Породица Ицић планира да прошири фарму, јер се нада да ће им притећи упомоћ подмладак, а њихов унук Огњен каже да би након средње школе преузео посао од деде, али само ако не нађе неки бољи посао за који се школовао.

Извор: Јужне вести

video...

Коментара: 0


# Вакуп Милијана Ицић млеко
@



 

[ Додај коментар ]