Дан победе над фазизмом у Нишу, Бесмртни пук - парада браће Руса, Јерменије, Доњецке Републике, Срба и Грка

Окупљање учесник је почело по протоколу у 10, 30 часова код споменика погинулог руског генерала Котова и његове пратње на Црвеном Крсту, 7. 11. 1944. који се налази испред првог концентрационог логора у Европи "12. фебруар".

Иначе, Дан победе над фашизмом у Нишу започео је 8. 5. 2022., на Дан Светога Марка, откривањем споменика генералу Котову и његовој пратњи, код Топоници на шест километра од Ниша и аеродрома, којиа од Ниша су погинули у тзв. Нишком инциденту, у авионској битки црвеноармејске и америчке авијације, поменутог датума. Несхватљиво је то, како кажу Руси који данас живе у Србији, да су Американци бомбардовали Русе, јер смо били савезници. Наиме, Американци су "забуном" сматрали да се налазе код Новог Пазара, летећи долином Ибра, па су бомбардовали колону, рачунајући да је то немачка колона која се повлачила. Немачка војска у повлачењу је била на сто километра од Ниша, тако да је ово вероватно био само изговор. У ракетираној колони погинуо је генерал Котов, са пратњом који је предводио колону Црвене армије. Његов син био је рањен у бомбардовању руске колоне.

На том месту погибије генерала Котова, после 77 година подигнут је споменик њему и његовој пратњи. Том свечаном чину присуствовао је Њ. Е. Александар Боцан- Харченко, са великом делегацијом Амбасаде РФ у Београду, РИХЦ Ниш и Руса који живе у Србији, министар полиције Александар Вулин, градоначелница Ниша Драгана Сотировски, представници Војске Србије, Полицијске управе Ниш, градских општина Ниш и организација и појединци који су радили на томе да се ово место обележи.

На сам Дан победе свечаности су присуствовали представници Амбасаде РФ у Београду, Копнене војске Ниш, Града Ниша, Полицијске управе Ниш, Руског интернационалног хуманитарног центра за брзе интервенције Ниш, градских општина Црвеног Крста и Палилуле, са водећим људима, борачких организација од 1912- 1999., Балканске козачке војске, Козачке војске Србије, удружења бораца и жандармерије, представници Јерменије и Доњецке Републике, Ноћних вукова-мотоциклиста, представници друштава и удружења руских опредељења, ученици нишких школа  са професорима, истакнути појединци и грађани Ниша и околине, који су положили венце код споменика генералу Котову на Црвеном Крсту.

После полагања венаца интониране су химне Србије и Руске Федерације, а затим је колона предвођена транспарентом Бесмртни пук, на челу са представницима Амбасаде РФ у Београду, градоначелницом Драганом Сотировски и свим који су се поклонили сенима генерала Котова и његовој пратњи пошли улицом 12. фебруар до центра Ниш и споменика ослободиоцима Ниша.

Бесмртни пук Црвеноармејаца живи у Нишу трајно. На златним таблама музеја уписано у историји Ниша да су за ослобођење Ниша у Другом светском рату животе дали 5946 мученика Срба и бораца Народно- ослободилачке војске Југославије, као и 39 Црвеноармејаца. То је део од 16168 евидентираних у  предслужбеном простору цркве Светог Георгија- Ђорђа у музеју Копнене војске Србије. Тај музеј на преко 1000м2, отворен 2017. дуготрајним мукотрпном радом генерал- потпуковника Милосава Симовића, који је са официрима и сарадницима створио. Иновација овог генијалног и легендарног генерала Симовића је да су имена 39 страдалих Црвеноармејаца и генерала Котова на златним таблама написана на руском језику. Та иновација односи се на све страдале странце у Србији до1999., а страдалници Кошара и војници и учесници Војске и Полиције Савезне Републике Југославије у НАТО агресије су сликовно представљени на своду анђела преслужбеног простора поменутог параклиса у Музеју КОВ- а Србије.

У шетњи са сликама Бесмртног пука Ниша и других места Србије били су представници Јерменије, Грчке и Доњецка, са бројним обележјима и заставама. Дуж целе колоне Бесмртног пука била је ношена вертикално по средини Георгијевска лента жуто- црне боје, која се користи као знак великог страдања Руса за слободу из времена Царевине Русије. Сви учесници су на реверима носили ову траку, коју су делили и организатори скупа, знак жалости за страдале у Бесмртном пуку у ратовима кроз време за ослобођење Словена: Руса, Белоруса, Козака, Срба и других православаца.

Колону је предводила група моторциксиста са заставом РФ, Србије и Бесмртног пука, коју је обезбеђивала Саобраћајна полиција Ниша.

У улици Милојка Лешјанина саобраћај је био за тренутак затворен, а у њој је  Георгијанска летна ношена високо вијорећи се у рукама учесника. На Тргу ослободиоца Ниша била је постројена јединица ВС која је учествовала у церемонијалу на Црвеном Крсту и пред спомеником ослободиоцима Ниша. Колона Бесмртног пука са транспарентом, је уз звуке руских и српских мелодија,  свечано стала пред споменик ослободиоцима Ниша, одајући им минутом ћутања заслужену почаст. Чула се затим музика познатих композиције "Дан слободе" и "Ово је Србије", које се многи присутни певали у знак славне победе Руса и Срба, над фашизмом.

Након полагања венаца Амбасаде РФ у Београду, Војске Србије, Полиције, Града Ниша, РИХЦ Ниш и осталих,  напред поменутих, церемонија је завршена интонирањем Химни Руске Федерације и Републике Србије Многи су са руком на срцу певали химне које су интониране.

Посве величанственствени тренутци из наше новије историје, којих требамо увек да се сећамо због 27 милиона жртава СССР у Другом светском рату и око 1.700.000 Срба и других антифашиста чије жртве, злочине, ратну штету, харање културних- историјских драгоцености, привреде и другог, ми: Руси и Срби, никада не смемо заборавити. Јер, тада је нешто мање од 420 хиљада Американаца погинуло, како износи Џон Боснић, што нас доводи до данашњих војних операција РФ у Украјини због повампирења украјинског фашизма и појаве неонацистичких покрета у свету.

Представницима Амбасаде РФ у Београду Друштво "Пуковник Рајевски" Житковца, које је било присутно и учествовало у овом незаборавном скупу, уручене су испред Друштва књиге "Рајевски, пуковник са три срца", која управо говори о највећој жртви за браћу своју, какава је била и жртва Николаја Николајевича Рајевског, грофа Вронског из најпревођеније романа "Ана Карењина" после Библије, као и генерала Котова и многих Црвеноармејаца који су у слободу Србије уградили своје животе.

У овој години 210-годишњице Бородинске битке, апострофирајући говор о обраћању у Горњем Адровцу Александра Н. Конамихина 2012., не можемо се отети утиску да пренесемо његове речи из обраћања скупу да нису само Руси гинули за Србију, већ да су и Срби гинули за Русију. Том приликом понеуо је Михајла А. Милорадовича- Крилатог, команданта централног фронта у овој битци, који је командовао са 37 генерала, од којих  су још девет били Срби. Ти Срби су дошли у царску Русију средином 18. века. Они су одлуком царске Думе из 1753. године формирали Нову Србију и Славено Србију, које су постојале до 1764. У том контексту је поменути Џон Боснић, новинар и саветник владе Јапана, из "Теслиног народа", чији су преци властела од Боснића, који су живели на простору Доњецка, као што је и друга херцеговачка властелинска породица Михајла А. Милорадовича, првог губернатора Санкт Петербурга, чији потомци живе у 56 грана од Србије, преко Федерације БиХ, Данске до Аустралије.