Сваки други тражи посао

Према најновијим подацима Службе за запошљавање у Алексинцу, сваки шести од укупно 51.863 становника у овој општини - не ради.

Стопа незапослености је достигла рекордну бројку од 54,63 одсто, тако да се на евиденцији поменуте службе тренутно налази 8.196 радно способних која траже ухлебљење, што је 222 више него у децембру прошле године.

- Подаци су алармантни и црни да црњи не могу бити. Привреда је овде одавно умрла, углавном због лоших приватизација, донекле и због економске кризе, а најгоре је што нема ни наговештаја да ће се нешто ускоро променити набоље. Јер инвеститори нас заобилазе у широком луку - каже Добрица Ранђеловић, председник ОВ Самосталног синдиката.

Да није „Грамера“, додаје Ранђеловић, који тренутно запошљава око 800 радника, а ускоро би требало још око 420, као и неколико малих и средњих предузећа, могло би слободно да се каже да упркос бројним ресурсима и компаративним предностима привреда овде више не станује.

Без квалификација
У структури незапослених и даље је највише оних без икакве квалификације - 2.245, а најмање високошколаца - 300. Међу незапосленим, чак 1.090 је старости од 25 до 29 године, а када је реч о дужина чекања на посао, 2.082 грађана се на евиденцији налази око годину дана, а има и оних (271) који посао траже између осам и десет година.

До пре петнаестак година, само у индустријским погонима на територији алексиначке општине радило је око 8.000 радника, док их је сада четири пута мање.

Поједине фабрике су запошљавале између 300 и 1.000 радника, неке од њих су биле препознатљиве чак и на европском тржишту („Фрад“ - фабрика филтера, „Фахоп“, „Бетоњерка“, „Селекција“...) које су сада закатанчене или таворе на ивици егзистенције.

У таквој ситуацији, када је радно место равно добитку на „лоту“, не чуди што се у овој општине број становника од 2002. до 2011. године смањио за 6.000, од којих су многи отишли трбухом за крухом у неке друге средине, а реч је углавном о младим и школованим људима.