Алексинац тоне са привредом

У граду на Моравици својевремено је постојало тридесетак фабрика и других индустријских предузећа која су, углавном, успешно радила. Данас се оно што је од тога остало може избројати на прсте једне руке, па не чуди што је - од око 11.000 некадашњих радника - у алексиначкој привреди остало једва хиљаду и по трудбеника: пет пута мање од 7.600, колико је људи тренутно у евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање!

- Лоше приватизације уништиле су већину предузећа и нема те силе која нас може извући са дна, осим ако се не деси неко чудо, а ја у чуда не верујем... Многи од колектива постоје и данас: неки само на папиру, други зарасли у коров, трећи очерупани до темеља, па је постало нормално рећи како је од алексиначке привреде остало само - гробље. И, никоме овде никада неће бити јасно како су нетрагом нестале тако познате и успешне фирме, попут "Селекције", "ЕМПЕ", "Бетоњерке", "Фрада", "Фахопа", "Живинарства", "Прогреса", ПИК... - каже председник Самосталног синдиката општине Алексинац, Добрица Ранђеловић.

И, заиста, некада су филтери "Фрада" завршавали у многим европским земљама, фирма је запошљавала 450 људи, а онда је приватизација све свела на - четвртину! Слично је и са фабриком профила и цеви "Фахоп", којој је сада једина нада извесна компанија из Чачка, која ју је купила и упослила стотинак металаца. Надаље, и у "Бетоњерки" се, до приватизације, радило по европским нормативима, а онда је дошао нови газда, упропастио фирму и завршио иза решетака. 

ОКОСНИЦА привредног развоја алексиначког краја некада су били пољопривреда и рударство, односно ПИК "Алексинац" и "Алексиначки рудник мрког угља", који су запошљавали по 1.000 радника. После вишегодишње агоније, ПИК је отишао у стечај, те остао без иједног запосленог, а крчмљење имовине обележила је распродаја 363 хектара земље по цени од само 17 евра за ар. Рудник је затворен 1989, али је у њему и даље запослено око 300 камарата, који раде у другим угљенокопима по Србији.

Тренутно, овај колектив је у стечају, а преосталих 30 од некадашњих 200 радника свакодневно стрепи шта ће сутра бити... Одавно се угасила и конфекција "Морава", која је радно ангажовала 800 шивача, али је она имала срећу да је купи немачки "Грамер", па сада око 1.300 радника - укључујући и погон на Алексиначком Руднику - израђује компоненте за аутомобилска седишта. И, све иде у извоз.

- Изгубљени су време и вредности које никада не можемо да вратимо. Зашто се челници општине нису придружили радницима, па заједно дигли глас против лоших приватизација - истиче Ранђеловић.

А, да је ситуација у алексиначкој привреди лоша, слаже се и заменик председника општине Чедомир Ракић.

- Када су фирме приватизоване, нас у локалној самоуправи нико ништа није питао, а сада се показало да је то листом био траљав посао, од којег сви "перу руке". Остали смо ми, немоћни пред незадовољством радника - каже Чедомир Ракић, поводом замерки Добрице Ранђеловића да се локални челници нису придружили радницима у борби против лоших приватизација.