Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Дулић проценио резерве шкриљаца за цео век

rss

03.01.2012. Извор: Бета

Тендер за саветника за избор стратешког партнера за експлоатацију нафтних шкриљаца на територији Алексинца биће расписан у јануару 2012. године.

То је најавио министар животне средине, рударства и просторног планирања Србије Оливер Дулић.

Дулић проценио резерве шкриљаца за цео век

"Саветник би помогао око привлачења великог страног инвеститора и очекујемо да би могао да сачини међународни тендер за његов одабир у наредних неколико месеци, а ми у министарству би волели да то буде најкасније до половине 2012. године", казао је Дулић.

Он је истакао да експлоатацију не може да почне "пре краја 2016. или почетка 2017. године", наводећи да су активности око почетка коришћења нафтних шкриљаца у околини Алексинца велике и да се све ради у складу са законом.

Министар рударства је рекао да би од нафтних шкриљаца у Алексинцу требало да се годишње произведе између 500.000 и 600.000 тона нафте, око 100 мегавата електричне енергије и да се обезбеди топлотна енергија за тај град и околна места. "Да би се то десило потребно је да се инвестира између 700 и 800 милиона евра, а укључујући оно што ће бити потребе тог копа, биће потребно око милијарду евра", рекао је Дулић и нагласио да ће посао око експлоатације упослити неколико хиљада људи.

"Циљ је да доведемо најмодернију светску технологију да би уљани шкриљци постали ресурс који може да значајно поправи енергетски биланс Србије", казао је он и истакао да ће,због богатства налазишта које поседује на својој територији, Србија инсистирати да држава буде већински партнер у будућем предузећу.

Дулић је прецизирао да се на територији Алексинца врше последња испитивања "која треба да дефинишу биланс наших резерви", али је навео да већ сада може да се каже да ће уљани шкриљци "бити искоришћавани неколико наредних деценија, ако не и читавих 100 година".

Он је казао да је циљ да технологија која се буде примењивала буде у складу са високим европским стандардима и да минимално оптерећује животну средину.

Дулић је оценио као "неприхватљиво" да се као партнер прихвати неко ко жели само да користи природни ресурс, убире добит и плаћа рудну ренту.

"Кроз процесе у наредним месецима јасно ћемо ставити до знања да ми наше ресурсе, не само када су у питању уљни шкриљци, већ све минералне сировине, хоћемо да експлоатишемо у сарадњи са светским фирмама само у односу у коме је држава партнер", казао је он.

Инсистираће се, како је додао, и да Србија не буде зона у којој ће се руда само вадити, а потом слати у иностранство на прераду, већ да се на њеној територији обавља финализација рударске прераде.

"То је саставни део нове стратегије о управљању минералним ресурсима у Србији који је завршена и која ће ових дана ући у владину процедуру и бити пред посланицима Скупштине Србије у наредних неколико месеци", казао је он.

Дулић је навео да ће "стратегија у потуности преуредити визију развоја рударства и омогућити да се рударска добит преточи у раст бруто домаћег производа".

"Србија на основу свог рудног богатства може поред рударских фирми да привуче и оне које се баве прецизном механиком, електроником, ауто индустријом и које ће уграђивати материјале који се пронађу на њеној територији", казао је он.

Дулић је рекао да је срећна околност и то што се највећи рудни потенцијали налазе у оним деловима земље који су најнеразвијенији, због чега верује да ће рударство бити мотор за смањење великих регионалних разлика.

Британско-руски инвестициони фонд Зао стар који је једна од заинтересованих компанија за стратешко партнерство са државом, процењује да би Србија током неколико деценија од експлоатације уљних шкриљаца у Алексинцу могла да оствари добит између 60 и180 милијарди долара, о чему опширније можете читати овде.

Министар рударства је закључио да би Србија наредних година, са подизањем капацитета вађења руда, од рудне ренте могла да убире и више од пет милијарди динара годишње и подсетио да је 2011. године накнада за експлоатацију рудних богатстава била око две милијарде динара, док се у 2012. години очекује 2,8 милијарди динара.


Коментара: 4


# уљни шкриљци шкриљци
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Dojchin 03.01.2012.
    Ovaj (ne)covek se sa djavolom udruzio i prodao mu dusu svoju tako da ga za narod i drzavu nista ne vezuje. On mnogo dobro zna da ce izgubiti na sledecim izborima ali ce zato sa ovim poslom u vezi skriljaca bez obzira ko pobedi na tenderu (a nekako verujem da ce to ipak "slucajno" biti estonci), osigurati svoj zivot i zivot svojih naslednika jer je osigurao svoj deo provizije, bilo ko da pobedi. Nedajte mu sansu da se bogati preko ledja nasih prirodnih bogatstava jer to nije njegova dedovina!!!! Svi oni "zzuti" na boljim funkcijama su vec dokazani trgovci onoga sto pripada narodu i ne dozvolite im da to vishe rade.

  • (+0) (-0)

    Aleksandar 03.01.2012.
    http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=570778#k6284862

  • (+0) (-0)

    buda 30.03.2012.
    kakav pacijent

  • (+0) (-0)

    buda 30.03.2012.
    ali ne dulic, vec ovaj koji je dao ovaj bolesni komentar. malo nam je jedna toponica


[ Додај коментар ]