Под јоргованима Лесковика

Када као репортер дођете у Алексинац, мештани вам се прво похвале Делиградом, спомен подручјем на којем су се „браниле Србија и Европа од продора Османлијског царства” од 1806. до 1876. године. А онда вас одмах одведу до храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, саграђеног 1933. године у Карађорђевом шанцу, као и у задужбину Карађорђевића, у којој може да се види Спомен костурница погинулих српских војника добровољаца, са иконостасом од клесаног камена и великим свећњаком, полијелејем, направљеним од оружја покупљеног са ратишта…

Нема шта, одмах да се зна, град са богатом и бурном, али поносном историјом. Забележеној на споменицима развијене културе. То је, међутим, само најсажетији приказ богатстава које једном туристи може да пружи град који је, упркос свих несрећа које је и у новија времена претрпео, на добром путу да постане привлачно туристичко одредиште, тврди за „Путовања” Милена Максимовић, директор општинске Организације за туризам и спорт.

„Осим што смо разрадили, већ и у пракси, план туристичких обилазака града, интензивно развијамо понуду домаћих јела и рукотворина, као и сеоски туризам, а све то ставили смо на прецизни мени и ценовник, што је данас предуслов за озбиљни туризам. Тај план, засад смо предложили агенцијама, друштвима и школама које организују посете нашем граду, а ми им бесплатно нудимо водича. То су први кораци ка развијеном туризму и већ се показују као успешни“, каже Милена Максимовић.

На утврђеној мапи обиласка града је и манастир Свети Роман из 9. века који се налази на тромеђи општина Ражањ, Алексинац и Крушевац, коришћен као болница у време протеклих ратова, а у порти је сахрањено тело пуковника Рајевског, по ком је, сматра се, настао лик грофа Вронског у Толстојевој „Ани Карењини”. На месту његове погибије је и руска црква Света Тројица до које се долази стазом између стогодишњих липа. Па онда, и храм Свети Нестор у чијој порти је сахрањено 700 бораца, недалеко и средњевековно утврђење Неструс Градиште.

Уколико се долази на више дана обилази се и Липовац под планином Лесковик, недирнути шумовити крај на реци Липовици, са теренима за рекреацију и шумском стазом „са звуком врела”. Ту се налази и манастир Свети Стефан из 14. века. Предвиђен је и обилазак Соко Бање, са предлогом да се у тамошњим хотелима и кућама спава, јер Алексинац још нема места за превелике групе туриста.

Зато се, каже саговорница, интензивно развија сеоски туризам у Липовци и Радевцу, где се углавном нуди пуни пансион, са менијем традиционалне кухиње на ком су алексиначки ћевап и гурманска пљескавица, цревца на жару, поховани мозак. Спавање и три оброка коштају хиљаду до 1.400 динара у собама друге и прве категорије.

Историјска ризница Алексинца потиче још из најмлађег каменог доба, неолита, а највећи број насеља припадао је винчанској групи. У античко доба нарочито је насељена лева страна Јужне Мораве. Кроз некадашњи Алексинац су пролазили римски, византијски, па турски Цариградски друм – караван војске, па караван трговаца. У богатој алексиначкој историји се помиње и да је од Стефана Немање па до смрти цара Уроша 1371. године ова територија била у саставу државе Немањића, а потом улази у државу кнеза Лазара и његових наследника. Из тог периода имамо и прве податке о српским средњовековним насељима на овој територији.

Ипак, највећи процват доживео је као занатлијски итрговачки центар на турском Цариградском друму, путничка станица за караване с робом. У њему се још под Турцима одржавао пазарни дан једном недељно. Изградња турског Цариградског друма и тврђаве код данашње алексиначке цркве, имају одлучујући значај за развој Алексинца и његово пресељење на данашњу локацију. Развој Алексинца зауставио је Велики или Бечки рат (1683-1699). Јеген Осман паша, угарски сердар је запалио више од 120, а по некима 150 насеља између Ражња и Ниша.

У 18. веку овим делом Цариградског друма, пролазе каравани од стотине коња и камила, кола са биволском и воловском вучом, којима се Средњу Европу роба преносила произведена на Балкану и Блиском истоку и обрнуто. У 19. веку град постаје и седиште алексиначке нахије која је имала 17 села. Интензиван развој започет у току прве владавине кнеза Милоша, настављен је све до Српско-турских ратова 1876-1878. године.

Није ни чудо, онда, да је ово град оригиналних манифестација. Предстоје пролећни Јорговани Лесковика – дани планинарских похода на брда раскошног цвећа. Следе „Дани јагоде” и „На Морави воденица стара”, традиционална ревија изворног народног стваралаштва која нас води кроз разнолике епохе алексиначког краја.

-----------------------------------------------

Манастирски ручак

Српски сто или манастирски ручак у Липовцу, кошта 1.000 динара а у овај традиционални оброк су и укључени пасуљ, кромпир салата, бобове пихтије, посне пите, подварак са димљеном рибом или славски пасуљ на тавче, као и погача, домаће вино или ракија. Порција прасећег или јагњећег печења је 1.200 динара.