Током НАТО агресије Алексинац бомбардован три пута: Погинула су 24 грађанина, а на десетине их је рањено
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију, почели су на данашњи дан 1999. године. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89-оро деце, рањено је око 6.000 особа, од тога 2.700 деце.

Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване школе, здравствене установе, медијске куће, амбасаде, споменици културе, цркве и манастири, а готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.
Светској јавности је представљено да је разлог агресије била тешка хуманитарна криза на Косову и Метохији, догађаји у Рачку, а потом и неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу.
У току агресије на СРЈ, НАТО авијација три пута је бомбардовала Алексинац. У пролеће 1999. погинуло је 24 мештана, од тога 18 цивила, а повређено је на десетине грађана. Центар Алексинца је разорен, у радијусу од 500 метара порушено је неколико стамбених блокова, Дом здравља и Хитна помоћ.
Бомбардовање Алексинца 5. априла 1999. године око 21.40 представља први случај директног бомбардовања стамбених четврти на простору Југославије, коју су званичници НАТО-а окарактерисали као грешку у примени врхунске технологије вођења пројектила.
Није било никаквих војних циљева у централним градским улицама које су потпуно разорене и на којима су остали лешеви првих жртава НАТО агресије.
"Ударила је граната, односно ракета, и кад сам изашао, видео сам облак прашине у овом делу града. Сишао сам да помогнем, мислио сам да је погођена Телеком централа, међутим није. Онда сам видео да је много срушено, ту је била Хитна помоћ", казао је за Euronews Србија пензионер Новица Загорац.
Напоменуо је да су куће биле потпуно срушене и да је било много жртава. Према његовим речима, читаве породице су страдале испод рушевина.
Анестезиолог Драган Бранковић је те ноћи био дежурни лекар Хитне помоћи. Један пројектил је пао, како је навео, на око десет метара од зграде. Од детонације санитетска возила су остала под рушевинама, а он, колеге и пацијенти који су се ту затекли, преживели су пуком срећом.
"У том простору где се налази служба хитне медицинске помоћи, па непосредно иза ње, где је сада споменик погинулима у том бомбардовању, је пала једна од ракета", рекао је Бранковић.
Додао је да су срушене и приватне куће. У тренутку удара су, према његовим наводима, погинуле четири особе, односно два брачна пара.
"Страх и размишљање о свему томе шта се десило и шта је могло да се деси дође тек после. И данас ја видим слике тих погинулих, делова тела како вире из рушевина", истакао је анестезиолог.
Алексинац је био мета и 28. маја 1999. године када је гађано ново насеље. Три особе су погинуле, а десетак је рањено и повређено. Те ноћи под рушевинама су остали супруг и стриц докторке Наташе, а и сама се једва спасила.
Туга коју осећа након 27 година стеже јаче и од бетона и шута који су је умало угушили.
"То су биле најужасније детонације које сам ја чула све време рата. Просто сам се пробудила затрпана. Ја ништа нисам чула, видела, ни осетила. У неком тренутку сам видела да нема шансе да је мој муж жив јер су две плоче и тоне грађевинског материјала пале на њега. Он је остао ту са 36 година као једино дете својих родитеља", објаснила је Наташа Станковић Недељковић.
На месту страдања одавно су нове куће и зграде и споменик који подсећа на жртве бомбардовања и вечито питање "Зашто?".
"Нико ту није морао да погине јер је то просто мала чаршија у којој се сви знамо, одрастамо заједно, деца нам одрастају заједно. Нико од нас ништа лоше није учинио и ни са чим није заслужио такву судбину", закључила је за Euronews Србија Станковић Недељковић.
Рударски град на Моравици се подигао из рушевина, али пролеће 1999. године никада неће бити заборављено.
Детаљније на страници Euronews Srbija / видео.





















