Miodrag Tasić

Izbori samo što nisu. Nešto više od dvadeset dana deli nas od prošlosti ili budućnosti. Tako kažu neki takmičari na ovim izborima. Ako pobede oni, idemo u budućnost.

Ne znam tačno koliko nam dobro ide, ali svakako me je sramota. Mislim zato što je mnogo dobro. A one koji su doprineli da bude ovoliko dobro, njih pogotovu treba da je sramota.

Sada kada konačno znamo dan izbora u Srbiji, možemo se na miru posvetiti tom najvažnijem događaju za građane ove male ali napredne države. Izbori koji život znače.

Konačno smo saznali dan izbora u Srbiji. 24. april. Saznali smo ono što su svi već odavno znali. Tako je to u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu!

Kako se bliži dan izbora u Srbiji, tako raste broj novootvorenih pogona i radnih mesta, kilometri pruga, puteva, dolaze strani investitori.

Najpre da razjasnimo nedoumice oko naslova. Mišljenje, razume se, ne može da se deli, (da se nameće). Svako misli svojom glavom. Tako bi trebalo da bude. Međutim, ima izuzetaka!

Ko o čemu, mi o izborima. Kad će već jednom? Da nam svane. Da progledamo. Da krenemo napred, brže, bolje, jače... Beše li to ono olimpijsko geslo?

I dalje pomno iščekujemo izbore u Srbiji. Primećuje se nervoza u narodu. Kod političkih stranaka, takmičara u toj stranačkoj trci, pogotovu.

Od izbora u Srbiji nema preče stvari. Republički, pokrajinski, opštinski, samo da ih je što više. I da su što češći.

Od ove pretplate neće biti ni za plate zaposlenih. I kako ćemo onda moći da gledamo sportske prenose, umetničke filmove autora poput Stivena Sigala, Čaka Norisa, reprize repriza?