Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Dianina lista

rss

22.11.2015. Marko Jovanović

Diana Budisavljević je u potpunosti zaboravljena.

Dianina lista

Za ime Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca koji je od smrti sačuvao 1.200 Jevreja tokom Drugog svetskog rata, čuo je ceo svet. I Irena Sendler, spasiteljka 2.500 jevrejskih mališana iz varšavskog geta, dve godine zaredom bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Za Dianu Budisavljević, rođenu Austrijanku koja je iz krvavih ustaških logora tokom NDH izbavila oko 12.000 bespomoćne dece - uglavnom srpske, sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela - ne zna gotovo niko. Znaju istoričari, neki preživeli logoraši i njeni retki potomci.

Onaj ko spase jedan život, spasao je ceo svet. - Talmud

Devojačko prezime Dijane Budisavljević je bilo Obekser (nem. Obexer). Rođena je u Inzbruk 15. januar 1891, a umrla je u Inzbruku 20. avgust 1978. Humanitarka je austrijskog porekla koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila 15.336 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Deca koju je pokušavala da spase, su bila uglavnom srpska sa Korduna, Kozare, hrvatskih i bosanskih sela. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 12.000 izbavljene dece preživelo rat.

Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. On je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, proterivanja ili pljačke imovine za vrijeme NDH.
Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama.

Imala je podršku uskog kruga ljudi, svi koji su se bavili spašavanjem dece iz logora rizikovali su sopstvene živote.

Diana Budisavljević je u potpunosti zaboravljena. Zaboravljena je bila od strane Jugoslavije, zaboravljena je od strane Srbije, Austrije, Hrvatske zaboravili su je Srbi, Hrvati, njeno ime ne stoji ni u jednom udžbeniku istorije, nijedna ulica ne nosi njeno ime, nikada nije dobila nikakvo priznanje. Jedino na sajtu Spomen-područja "Jasenovac", ime Diane Budisavljević nalazi se pod odrednicom "Spasavanje dece". Akcija koju je ona organizovala bila je po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece (više od 10.000) jedna od najsloženijih i bez sumnje najhumanija akcija takve vrste tokom rata, kako na području NDH, tako i u čitavoj okupiranoj Evropi - stoji na sajtu.

Dianina akcija počela je prvih meseci 1942, prikupljanjem i slanjem pomoći za žene i majke u logoru Gornja Rijeka. Proširiće se kasnije, kada je počela velika ofanziva, prvo na Kordunu i Baniji, a onda i na Kozari.

Nemačke komisije su sve radno sposobne muškarce i žene upućivali na prisilni rad. Ustaše su želele da ubiju sve ostale. I muškarce, i žene, i decu.

To je shvatala, sredinom te strašne 1942., i Diana Budisavljević, koja će - iako Austrijanka - postati verovatno najveća dobročiniteljka u NDH. Majke sa Kozare su ubijane na najsvirepije načine. One "srećnije" odvođene su u radne logore, i morale su da ostave decu. Odmah na početku rata, po osnivanju NDH-a i logora u Loborgradu Diana počinje da pomaže žene i decu. Zajedno sa dr inž. Markom Vidakovićem i inž. Đurom Vukosavljevićem organizuje pomoć u hrani, lekovima, odeći i obući deci i njihovim majkama. Među njima se nalazilo i mnogo siročadi kojima su neposredno pre toga oba roditelja bila ubijena. Mnoga deca bila su jednostavno oduzeta. Zahvaljujući svom austrijskom poreklu, vezama i poznanstvu sa nemačkim oficirom von Kocijanom, uspela je da oslobodi ogroman broj mališana.

I ne samo to, jako je značajno i to što su ona i njeni pomagači sve vreme vodili spisak pravih imena i prezimena - da se poreklo ne bi zaboravilo ako deca prežive. Bila je svesna da će mnoga od ove dece biti zaboravljena i izgubljena. Trudila se kako god je moguće da stvori kartoteku sa podacima - i stvorila je spisak 12 000 dece.

Ova plemenita žena okupila je sestre Crvenog križa Hrvatske, lekare i drugo zdravstveno osoblje, kao i veći broj uglednih pojedinaca iz raznih oblasti života. Među njima su bili i Kamilo Bresler, Jana Koh, Tatjana Marinić, Majka Dragica Habazin, Vladimir Broz, Velimir Deželić, Ante Dumbović, supruga prof. Becića, akademskog slikara, trgovci Bajo Omičkus i Bojanić, arhitekta Vidaković... Žene su šile su košuljice, zarubljivale pelene, pomagale danju i noću u negovanju dece. Ne treba zaboraviti da se radi o Zagrebu tokom 1941., 1942. i 1943. godine.

Svaki odlazak u logor, svaki susret sa Artukovićem, Kvaternikom ili Luburićem, svaki telefonski razgovor u kojem se pričalo o pomoći malim logorašima, predstavljao je opasnost za Austrijanku i njene saradnike. Akciju spasavanja malih logoraša životom je platilo jedanaest Dianinih saradnika. Ubili su ih isti oni koji su ubijali i decu u kolevkama.

Hranu za decu prikupljali bi kod njenog supruga na klinici. Ljudi koji su hteli da pomognu pravili su se da idu kod njega na pregled i onda ostavljali hranu, odeću, novac.

- Jednom je kliniku pretresala ustaška policija, a drugi put Gestapo. Ništa međutim nisu našli, jer su sticajem okolnosti hrana i odeća poslati nekoliko sati ranije. Diana je pravila Letke sa svojim podacima i delila je po vozovima koji su vodili Srbe, Jevreje i Rome u logore, kako bi obavestili preživele logoraše gde da je kontaktiraju ako prežive kako bi našli decu.

- Gestapo je jednom pitao šta radi, ali su zaključili da je u pitanju "luda žena" i ostavili je na miru - kaže Rašica.

Oduzimanje kartoteke

Odmah po oslobođenju kartoteku je preuzela OZNA u Zagrebu. Oduzimanjem dokumentacije Diani Budisavljević i njenoj saradnici gospođi Džakuli onemogućeno je da dalje rade na identifikaciji velikog broja dece. Ali, svu dokumentaciju, i sve fotografije, morala je da preda 1947. godine, po naređenju Ozne. Ta konfiskacija predstavljala je za nju „smak sveta“, jer, to je značilo da neće uspeti da neku decu vrati svojim pravim roditeljima. "Znali smo da će sada mnoge majke uzalud tražiti svoju djecu. Strašno rastajanje u logorima, dugogodišnja čežnja za njima na radu u Njemačkoj, a sada neće naći svoje najdraže". Njena ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece, u Ministarstvu nije prihvaćena. Posle rata Diana nikome, pa ni porodici, nije mnogo govorila o onome što se događalo tokom postojanja NDH. I kasnije, kada se vratila u svoj Insbruk, ostala je ćutljiva.- Znala je da kaže: „Uradila sam šta sam mogla i šta je trebalo, i to je to.“ A možda je mislila da je mogla da spasi još dece - kaže Leonardo Rašica.

Dnevnik

„Dnevnik Dijane Budisavljević“, originalno napisan na njemačkom, izdat je u samo 700 primjeraka. Pokriva period od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. Na hrvatskom je izdat u Zagrebu 2003, pod imenom „Dnevnik Diane Budisavljević 1941–1945“, priredila za štampu Silvija Szabo, Hrvatski državni arhiv, Spomen-područje Jasenovac. U njemu je opisivala situaciju, uslove u kojima su se nalazila djeca logoraši, njihova mučenja, stradanja i umiranja, strepnju za njih, za sebe, kao i susrete i razgovore sa nekima od najvećih ratnih zločinaca, odgovornih za genocid u NDH. Dnevnik je objavljen 2003. godine u Zagrebu „Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945“, sačinjen od 388 prevednih zapisa sa njemačkog. Od tada je započelo značajnije istoriografsko interesovanje za njene podvige.

Uprkos svemu tome, Dianin herojski čin široj javnosti gotovo je nepoznat. Za nju nikada nije čuo ni najveći broj dece, danas odraslih ljudi, koji su preživeli ustaške logore. Diana Budisavljević nije slavljena kao heroj. Ne pominje se ni u jednom udžbeniku istorije. O njoj nije napisana nijedna knjiga niti snimljen film.

Citat iz dnevnika Dijane Budisavljević:

„10. jul 1942, Stara Gradiška: Neka djeca već pre su bila predviđena za transport u Gornju Rijeku, a onda su zbog bolesti morala ostati. Umrla su djelimično tamo, a djelimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko tih malih mučenika, kao nepoznata, bezimena djeca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo je svoj dom, svoju odjeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu. Nošeno devet mjeseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju njegovano i odgajano, a onda - Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im djecu, pustite ih da propadnu; kakva neizmjerna tuga, kakva bol (...)
Pre podne je došao i Luburić. Bio je besan što mora da preda decu. Kazao je da ima dovoljno katoličke dece koja u Zagrebu rastu u bedi. Neka se za njih brinemo. Onda nam je opet pretio, da samo o njegovoj dobroj volji zavisi hoće li nas pustiti iz logora. Njegova majka je svoju decu takođe morala odgajati u najtežim okolnostima, u najvećoj bedi, itd. Onda nam je opet pretio. Ima mogućnosti sakriti nas tako da nas niko ne može naći. Može nas tražiti i za nas pitati ko god želi. Šta ministri odluče, to se njega uopšte ne tiče.

Pobrinuće se da i ministri dođu u logor. I kad ih bude tamo imao, onda će samo on odlučivati šta će se desiti. U logoru jedino on ima vlast”, pisala je Diana Budisavljević. Tog dana ipak je uspela da izvede nekoliko desetina dece iz logora.”

Zlatnom medaljom za hrabrost, nazvanom po Milošu Obiliću, Srbija se poklonila podvigu Diane Budisavljević. Odlikovanje koje joj je posthumno dodeljeno, povodom Sretenja – Dana državnosti, konačno je skinulo prašinu zaborava sa jednog od najvećih junaka Drugog svetskog rata sa ovih prostora. Hrabroj Austrijanki koja je spasila 12.000 srpske dece o kojoj su mesecima pisale „Novosti”, pronalazeći nekadašnju decu koju su ona i njeni saradnici spasli sigurne smrti iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata, posle dugo godina odaje se zaslužena počast.

Zahvaljujući „Novostima”, koje su serijom tekstova skrenule pažnju na zaboravljenu heroinu Drugog svetskog rata, počelo je javno odavanje zaslužene počasti. Njeno ime ponele su ulice u Beogradu i Kozarskoj Dubici, a istim tragom krenili i Banjaluka, Zagreb, Pančevo…. Hrabroj ženi odužila se i Srpska Pravoslavna Crkva, prvim primerkom novoustanovljenog ordena carice Milice, kao i njen rodni grad – Insbruk, a odskora je zbog uticaja Srba u Beču dobila i trg u glavnom gradu Austrije.

Izvor: Večernje novosti, MojHeroj.com, vesti-online.com, Vikipedija

Komentara: 0


# Marko Jovanović dr NDH Večernje novosti Diana Budisavljević drugi svetski rat OZNA
@MarkoodMorave @



 

[ Dodaj komentar ]