Da li će nam biti bolje?

Politika i te kako utiče na ekonomsku situaciju. Svaka kriza na bliskom istoku rezultira porastom cene nafte na svetskom tržištu, što onda ima dalje implikacije.

Nesigurnost na srpskoj političkoj sceni ove godine nas je itekako koštala. Neformiranje vlade odrazilo se ne samo na nikakav priliv, već i umanjenje tekućih grinfild investicija. Igrarije u skupštini su se odražavale i na kretanje trgovine hartijama. Pad akcija i domaće valute dodatno je uznemirio potencijalne investitore. U takvoj situaciji oni se okreću stabilnijim i progresivnijim ekonomijama u okruženju. Sve je veći priliv investicija u Crnoj Gori, najpre zahvaljujući tržištu nekretnina koje su "buknule", ali su se tu našle i nove investicije.

Statistički pokazatelji opominju. Rastu statističke kategorije koje su pozitivne kratkoročno, ali dugoročno i te kako mogu biti negativne. Rast plata u neproizvodnom sektoru u mnogome nadmašuje rast plata u privredi. Dakle, učešće javne potrošnje u BDP se uvećava. Sam BDP beleži rast, međutim ne prati rast koji su imale zemlje u tranziciji.

Rast javne potrošnje se vraća kao bumerang. Sve je ovo inicirano najpre povećanjem plata u Vladi pre par godina. Onda su usledile plate u skupštini, postavljenih i imenovanih lica. I svi koji su mogli da sami sebi povećaju platu ili da se za to izbore ultimativnim štrajkovima su to i uradili. Taj ciklus nije završen. Uloga sindikata koji su pre par godina rušili vladu, kod privatnih poslodavaca je nikakva.

Rekordni uvoz od prošle godine, je i ove godine premašen i to za preko 40%. Samo razlika u uvećanju spoljnotrgovinskog deficita je mnogo veća nego recimo čuveni NIP (nacionalni investicioni plan). Da ne pričamo koji su najveći uvoznici... O tome je već bilo i tek će biti reči.

Uloga NIP-a je u ovoj situaciji mogla biti veća. Utrošena su sredstva na popravke zgrada javnih institucija, na instaliranje žičara. Pohvalno je opremiti školu ili bolnicu, ali bez većih investicija prema privredi nema boljitka. Smatram da se ovde agrar mogao mnogo bolje iskoristiti. Izazovi 21 veka još uvek imaju poljoprivredu kao važnu granu. Prehrambena industrija, u novije vreme i energetski potencijali tesno su vezani za poljoprivredu. Stoga i čudi da je stepen navodnjavanja poljoprivrednih površina u našoj zemlji među najmanjima u Evropi. Stotinu evra po hektaru zvuči vrlo ponizno. Taj novac, kao i novac od žičara mogao bi biti upotrebljen za nove sisteme za navodnjavanje. Ekonomske računice pokazuju da je najbrže i najefikasnije uvećanje kapitala upravo u poljoprivredi, energetici i modernim tehnologijama. Opet je i to kod nas naopako! Brazil je zbog iskorišćenja biogoriva postao ekonomski nezavistan, to je učinila i švedska. Kina ulaže milijarde dolara u ovakve projekte. Ulaganje iz budžeta republike u ovu oblast? Procenite sami.

Tako je i jedina grinfild investicija u našoj zemlji u 2007. godini odložena za neka bolja vremena (kako kažu septembar) i ticala se upravo bio energije.

Konačno imamo Vladu, ali još uvek nemamo ekonomsku politiku. Ne postoje regulatorna tela trošenja budžetskih sredstava. Ne zna se na šta se i kako troši novac. Ukupna zaduženost zemlje premašila je zaduženost bivše SFRJ. Od toga najviše je zaduženost stanovništva kreditima za robu široke potrošnje, koja je mahom došla iz uvoza. I opet, veliki deo uvoza pripada paleti prehrambene industrije.

Bumerang efekt ekonomske politike je već napravio jedan krug. Hoćemo li dočekati i drugi? Setite se samo 1993. godine i inflacije koja je mogla da se prati samo stepenovanjem i logaritamskim tablicama. Ukoliko se nešto ne preduzme preti nam lom na finansijskom sektoru - kurs evra na preko 130 dinara, uvećanje rata kredita, nemogućnost servisiranja dugova od strane stanovništva i privrede i lagana ekspanzija inflacije.

Ekonomisti opominju. Da li će vlast poslušati?