Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Да ли ће нам бити боље?

rss

05.06.2007. Александар Гвозден

Политика и те како утиче на еконoмску ситуацију. Свака криза на блиском истоку резултира порaстoм цене нафте на светском тржишту, што онда има даље импликације.

Несигурност на српској политичкој сцени ове године нас је итекако коштала. Неформирање владе одразило се не само на никакав прилив, већ и умањење текућих гринфилд инвестиција. Играрије у скупштини су се одражавале и на кретање трговине хартијама. Пад акција и домаће валуте додатно је узнемирио потенцијалне инвеститоре. У таквој ситуацији они се окрећу стабилнијим и прогресивнијим економијама у окружењу. Све је већи прилив инвестиција у Црној Гори, најпре захваљујући тржишту некретнина које су "букнуле", али су се ту нашле и нове инвестиције.

Статистички показатељи опомињу. Расту статистичке категорије које су позитивне краткорочно, али дугорочно и те како могу бити негативне. Раст плата у непроизводном сектору у многоме надмашује раст плата у привреди. Дакле, учешће јавне потрошње у БДП се увећава. Сам БДП бележи раст, међутим не прати раст који су имале земље у транзицији.

Раст јавне потрошње се враћа као бумеранг. Све је ово иницирано најпре повећањем плата у Влади пре пар година. Онда су уследиле плате у скупштини, постављених и именованих лица. И сви који су могли да сами себи повећају плату или да се за то изборе ултимативним штрајковима су то и урадили. Тај циклус није завршен. Улога синдиката који су пре пар година рушили владу, код приватних послодаваца је никаква.

Рекордни увоз од прошле године, је и ове године премашен и то за преко 40%. Само разлика у увећању спољнотрговинског дефицита је много већа него рецимо чувени НИП (национални инвестициони план). Да не причамо који су највећи увозници... О томе је већ било и тек ће бити речи.

Улога НИП-а је у овој ситуацији могла бити већа. Утрошена су средства на поправке зграда јавних институција, на инсталирање жичара. Похвално је опремити школу или болницу, али без већих инвестиција према привреди нема бољитка. Сматрам да се овде аграр могао много боље искористити. Изазови 21 века још увек имају пољопривреду као важну грану. Прехрамбена индустрија, у новије време и енергетски потенцијали тесно су везани за пољопривреду. Стога и чуди да је степен наводњавања пољопривредних површина у нашој земљи међу најмањима у Европи. Стотину евра по хектару звучи врло понизно. Тај новац, као и новац од жичара могао би бити употребљен за нове системе за наводњавање. Економске рачунице показују да је најбрже и најефикасније увећање капитала управо у пољопривреди, енергетици и модерним технологијама. Опет је и то код нас наопако! Бразил је због искоришћења биогорива постао економски независтан, то је учинила и шведска. Кина улаже милијарде долара у овакве пројекте. Улагање из буџета републике у ову област? Процените сами.

Тако је и једина гринфилд инвестиција у нашој земљи у 2007. години одложена за нека боља времена (како кажу септембар) и тицала се управо био енергије.

Коначно имамо Владу, али још увек немамо економску политику. Не постоје регулаторна тела трошења буџетских средстава. Не зна се на шта се и како троши новац. Укупна задуженост земље премашила је задуженост бивше СФРЈ. Од тога највише је задуженост становништва кредитима за робу широке потрошње, која је махом дошла из увоза. И опет, велики део увоза припада палети прехрамбене индустрије.

Бумеранг ефект економске политике је већ направио један круг. Хоћемо ли дочекати и други? Сетите се само 1993. године и инфлације која је могла да се прати само степеновањем и логаритамским таблицама. Уколико се нешто не предузме прети нам лом на финансијском сектору - курс евра на преко 130 динара, увећање рата кредита, немогућност сервисирања дугова од стране становништва и привреде и лагана експанзија инфлације.

Економисти опомињу. Да ли ће власт послушати?


# синдикат
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима