Sokoli u Aleksincu 1911. - 1941.

Nastanak sokolskog pokreta

Soko je bila organizacija za telesno vaspitanje i vežbanje, i nastala je najpre u Češkoj.

Prvo sokolksko društvo osnovao je Miroslav Tirš u Pragu 16. februara 1862. godine.

Iste godine osnovano je još sedam sokolskih društava u Češkoj i jedno u Moravskoj.

Iz Češke sokolski pokret se raširio po svim slovenskim zemljama, čak i među iseljenicima u Americi. Članovi „Sokola“ su bili isključivo Sloveni, i slovenskog porekla. Pored sportskog i takmičarskog karaktera, Soko je imao i nacionalni i patriotski karakter, posebno kod onih slovenskih naroda koji su bili pod Austrougarskom.

Godinu dana kasnije, 1863. u Ljubljani osnovano je Prvo sokolsko društvo kod Južnih Slovena Južni sokol. Pokret se brzo širio. Društva se osnivaju 1866. godine u SAD, 1870. u Rusiji, 1874. u Hrvatskoj (Hrvatski sokol u Zagrebu), 1890. u Nemačkoj itd. U Srbiji je 1891. osnovano Beogradsko gimnastičko društvo Soko kao nastavak Beogradskog građanskog društva za gimnastiku i borenje iz 1882. odnosno Prvog srpskog društva za gimnastiku i borenje iz 1871. godine.

Posle, veličanstvenog, u istoriji zabeleženog Svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, sokolskoj opštini u ovom gradu, između ostalih obratilo se i srpsko Ministarstvo prosvete, sa molbom da se i u Srbiju pošalju instruktori fizičke kulture. Tako početkom 1911. u Srbiju stiže devet učitelja sokolske gimnastike koji su raspoređeni u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Užicu, Kruševcu, Požarevcu, Šapcu i Pirotu.

Posle ratova od 1912. do 1918. godine u okolnostima novostvorene države, sokolska društva srpskog, hrvatskog i slovenačkog saveza, ujedinila su se u Jugoslovenski sokolski savez. Pokret se naročito manifestvovao kroz sletove. Kod nas je I sveslovenski slet organizovan u Ljubljani 1921. godine. Organizacije Jugoslovenski Soko, Hrvašski Soko, Orao, Srpski Soko ukinute su Zakonom od 5. decembra 1929. godine kojim je osnovan Soko Kraljevine Jugoslavije.

Razmah sokolskog pokreta bio je početkom tridesetih godina 20. veka. Posle Sokolskog sleta u Sofiji 1935. godine, političke prilike u zemlji i svetu nepovoljno su se odrazile na celokupno sokolsku delatnost. Zbog vojnih vežbi narednih godina, veliki broj sokola nije više mogao uzeti učešća u sokolskim priredbama. Na uništenju sokolstva u Srbiji i ostalim slovenskim zemljama, radili su i komunisti i fašisti.

Gotovo jedan vek sokolstvo je bilo i pokret humanosti, tolerancije, međusobnog uvažavanja i očuvanja svih evropskih, odnosno panslovenskih, civilizacijskih tekovina. Bila je to kako su hroničari ovog pokreta zapisali, velika slovenska vojska bez oružja, sa prelepim uniformama, i simbolom najhrabrije ptice - sokola, na kapi. Pokret se naročito manifestvovao kroz sletove. Posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji nije obnovljen sokolski pokret.

U Aleksincu se sokolska organizacija osniva među prvima. Ona je obuhvatila najpre učenike Učiteljske škole i Gimnazije, a zatim i građanstvo Aleksinca.

Osnivanje Sokolskog društva ''Dušan Silni'' u Aleksincu

Sokolska organizacija u Aleksincu nastala je 1911. godine u Učiteljskoj školi prerastanjem Gimnastičke družine u Sokolsko društvo ''Dušan Silni''. U Spomenici Prve Učiteljske škole u delu gde se govori o đačkim družinama navodi se:

''3. U 1904/5. osnovana je Gimnastička Družina pod upravom Hasana Fejzulovića, maturanta. Radila gimnastičke vežbe većinom u polju.

4. Postepeno se iz ove družine razvilo Sokolsko Društvo pod pok. Karlom Kuglerom, učiteljem gimnastike.''

Karlo Kugler je u Spomenici upisan pod rednim brojem 153 spiska nastavnika škole od njenog osnivanja. Tu se navodi da je on ''učitelj 4. kl. 17. 1. 1912. - Umro 1915. u Negotinu. Predavao Gimnastiku.''

U 1914. godini Karlo Kugler je bio nastavnik gimnastike i u Aleksinačkoj gimnaziji.

U poglavlju ''Važnije zabeleške od osnivanja škole do danas'', već pomenute Spomenice za godinu 1911. između ostalog se navodi: ''U dvorištu školskom vršena su od polovine marta gimnastička vežbanja Sokolskog Društva ''Dušan Silni''. Ovo je društvo s uspehom priredilo 19. juna svoj 1. javni čas.''

U istom poglavlju navode se i važnija naređenja Ministarstva prosvete Učiteljskoj školi izdata 1911. godine pa se kaže da je Ministarstvo ''26. 9. 1911. odobrava da sokolsko društvo ''Dušan Silni'' drži svoje časove u dvornici Učiteljske Škole, pod nadzorom nastavnika i upravitelja škole.'' Takođe Ministarstvo ''4. 1. 1912. odobrava odsustvo od dužnosti svima nastavnicima srednjih i stručnih škola radi prisustvovanja sastanku sokolskih načelnika na dan 7. januara u Beogradu.''

Sokolska organizacija je najpre obuhvatala učenike Učiteljske škole i Gimnazije, a zatim i građanstvo Aleksinca.

Samo godinu dana nakon svog osnivanja Sokolsko društvo ''Dušan Silni'' iz Aleksinca uzelo je učešća na sokolskim sletovima i zvaničnim takmičenjima. To je svakako bila zasluga nastavnika gimnastike Karla Kuglera.

Na prvenstvu održanom juna 1912. godine, prilikom Šestog sokolskog sleta u Pragu, nastupali su među srpskim sokolima i sokoli iz Aleksinca, kao društvo i pojedinačno. Sokolsko društvo ''Dušan Silni'' iz Aleksinca takmičilo se u utakmicama sa društvima nižih odeljenja i zauzelo u ukupnom plasmanu 204. mesto sa osvojenih 348,50 bodova od mogućih 500 ili 69,70%.

U pojedinačnoj konkurenciji iz Aleksinca je učestvovalo pet takmičara i to: Karlo Kugler, Milan Milićević, Mata Rakočević, Nikola Đorđević i Dragoljub Milojković. Karlo Kugler i Milan Milićević, njegov učenik iz učiteljske škole zauzeli su 71. mesto sa 59,50 bodova ili 74,38% osvojenih bodova. Mata Rakočević zauzeo je 77. mesto sa osvojenih 58,50 bodova ili 72,50% osvojenih bodova. Nikola Đorđević je zauzeo 106. mesto sa 50,50 bodova ili 63,13% osvojenih bodova. Dragoljub Milojković je zauzeo 120. mesto sa osvojenih 47,50 bodova ili 58, 75% osvojenih bodova.

Ovo je bio izuzetan uspeh aleksinačkih sokola s obzirom da je to bilo njihovo prvo međunarodno takmičenje na kome su učestvovali gde su svi u pojedinačnoj konkurenciji osvojili više od 50% mogućih bodova.

Sa izbijanjem Prvog svetskog rata došlo je do prestanka rada Sokolskog društva a kako je već navedeno njegov predvodnik Karlo Kugler je preminuo 1915. godine u Negotinu gde je verovatno radio u Učiteljskoj školi.

Sokolsko društvo Aleksinac posle Prvog svetskog rata

Sa završetkom Prvog svetskog rata, oslobođenjem Srbije i stvaranjem nove jugoslovenske države stekli su se uslovi za obnavljanjem sokolske organizacije. U Nišu je osnovana Moravska sokolska župa 20. juna 1920. godine. Nju su činila sokolska društva: Niš, Vranje, Leskovac, Pirot, Vlasotince, Bela Palanka i Aleksinac. Bila je to dobro organizovana Župa koja je odmah počela sa radom, kao i njena društva.

Sokolska organizacija u Aleksincu obnavlja se među prvima u Župi. Ona je najpre kao i prilikom osnivanja obuhvatala učenike Učiteljske škole i Gimnazije, a zatim i građanstvo Aleksinca.

''Sokolsko Društvo dolaskom g. Františeka Cimera, za nastavnika gimnastike, dobila je ponova vrednog predstavnika svog. Ono za sada broji oko 300 učenika sviju škola, a oko 50 učenika i učenica Učiteljske Škole, živo učestvuju u radu. Već ima nekoliko naših učenika i predvodnika.'' František Cimer je u Spomenici upisan pod rednim brojem 176 spiska nastavnika škole od njenog osnivanja. Tu se navodi da je on ''privremeni predmetni učitelj od 12 XII 1919. i danas predaje Gimnastiku.''

Po obnavljanju svoga rada, Sokolsko društvo je za svoja vežbanja koristilo kao i pre rata dvoranu Učiteljske škole ali je posle 1921. godine dobilo i svoje prostorije za sokolski dom. Bilo je to u velikoj prizemnoj zgradi u dvorištu Učiteljske škole, koju je za potrebe Vojne bolnice podigla srpska država 1915. godine.

Opis zgrade dat je u Spomenici gde se navodi: ''Sem ove zgrade (odnosi se na zgradu Učiteljske škole) nalazi se u dvorištu veliki paviljon, koji je srpska država sagradila 1915. za potrebe vojne bolnice. Ovaj paviljon ima dve prostrane sale od po 16 x 6 = 96m i 3m visine. Od ovih jedna služi za trpezu učeničku a druga za manje skupove i čekaonicu učenika do vremena za čas. U paviljonu je s istočne strane kuhinja, a sa zapadne strane su dve sobice za mlađe.''

Jedna od ovih sala je nešto kasnije pretvorena u sokolski dom u kome su se sastajali i vežbali sokoli. Druga sala služila je kao bioskopska sala za đake i građanstvo u kojoj su obično četvrtkom i nedeljom davane bioskopske predstave.

Ovaj paviljon u čijem se jednom delu nalazio i Sokolski dom srušen je početkom tridesetih godina a na njegovom mestu podignuta je zgrada Vežbaonice učiteljske škole. U letopisu učiteljske škole navodi se:

''- 16 septembra 1935., novoozidana zgrada za Vežbaonicu ove škole, primljena je komisijski.

- 14 oktobra 1935. preseljena je Vežbaonica ove škole u novu zgradu u školskom dvorištu.''

Sokolsko društvo Aleksinac obraća se dana 28. maja 1932., Pevačkom društvu Šumatovac:

''Uprava Sokolskog društva u Aleksincu, na svojem sastanku od 25. maja o. g. izabrala je uži odbor svojih članova, koji će doći u dodir sa ostalim društvima, pododborima i udruženjima u Aleksincu, radi sporazuma o podizanju jedne monumentalne zgrade u našem mestu - Narodnog doma, koji će služiti za ciljeve sviju organizacija koje pristupe ovoj zajednici.

Užem odboru Uprave sokolskog društva je čast umoliti Vas, da uputite svoje predstavnike 3. juna t. g. u dvoranu Trgovačkog doma u 6 čas. posle podne, a radi dogovaranja o napred pomenutoj radnji.

Iskorišćujemo priliku da Vam izjavimo da je rešenje pokrenutog pitanja već sazrelo potpuno, a da prilike u kojima se nalaze gotovo sve humane i nacionalne organizacije u našem mestu, nalažu da se neodložno pristupi ostvarenju ovog istaknutog cilja o podizanju jednog zajedničkog doma.

Ovakav je poziv upućen svima organizacijama u mestu.

Za Uži Odbor, Starešina Društva (potpis nečitak)''

Da je Sokolsko društvo ostalo bez svoga doma takođe saznajemo iz letopisa učiteljske škole u kome se navodi da je ''5 februara 1933. po podne ovd. Sokolsko društvo u korist podizanja svoga doma priredilo je matine u škols. dvorani na kome su izvodili gimnastičke vežbe u velikom broju đaci ove škole.'' Da li je Sokolsko društvo podiglo svoj novi dom i na kom mestu nije poznato.

Sokolsko društvo iz Aleksinca pored svojih redovnih aktivnosti odlazilo je i u posete bratskim društvima. Tako su u nedelju 18. aprila 1926. godine načinili posetu Sokolskom društvu u Sokobanji. Ovo je bilo posebno iznenađenje i zadovoljstvo za Banjčane jer do banje nije bilo pruge pa su ih retko posećivala druga sokolska društva. U toku dana odrađen je bio javni čas, a uveče sokolska zabava. Na samom javnom času koji je bio zajednički organizovan potkrale su se vežbačke greške sa jedne i sa druge strane. Vežbači oba društva nisu blistali u samim nastupima. Bilo je omaški i kod govora domaćina na otvaranju zabavne večeri o čemu je pisao i Niški glasnik iz 1926. godine.

Godine 1927. tačnije 11. jula u Aleksincu je ''SD Aleksinac" priredilo sokolski matine u sali Učiteljske škole, kada je gostovalo i društvo Niš - Matica iz Niša sa načelnikom Moravske župe Danilom Fonom. Na železničkoj stanici su ih čekali domaćini pa su svi u svečanom defileu prošli kroz grad. Matine je počeo tačno u 14.00 časova govorom brata Danila Fona. Posle matinea organizovan je ispraćaj Nišlija do stanice. Na rastanku se Nišlijama obratio starešina SD ''Aleksinac" brat Radomir Gaćić. Ispraćaj je završen pozdravom ''Zdravo, zdravo".

Godine 1932. ''SD Aleksinac" došlo je u posetu jedno sokolsko društvo iz Čehoslovačke (ime Društva autoru nije poznato). U čast njihovog dolaska Aleksinac je bio svečano ukrašen, a na mostu na reci Moravici bio je podignut slavoluk ukrašen jugoslovenskim i čehoslovačkim zastavama i natpisom:


Iz ovog natpisa možemo zaključiti da je to sokolsko društvo bilo iz Moravske u Čehoslovačkoj.

Uprava Sokolskog društva Aleksinac u 1937. godini bila je u sledećem sastavu: Starešina društva Miodrag Ivković, lekar; zamenik starešine Svetomir M. Petrović, blagajnik banke; sekretar Rista Trpković, sreski zvaničnik; blagajnik Milan Pešić, sudija; načelnik Ilija Smiljković, student; zamenik načelnika Tacković Dušan, načelnica Milojković Hristina, zamenica načelnice Dušanka Kačamaković, druga zamenica načelnice Zagorka Miletić.

Prosvetni odbor: predsednik Emilo Pavelka, zamenik dr Slobodan Popović.

Članovi prosvetnog odbora: Brana Korunović, Vasilije Ilić, Baro Vukasović, Josif Fišer, Franja Cipra.

Članovi uprave: Svetolik Stevanović, dr Lazar Lazarević, Stevan Kostić, Bula Dimitrijević, Dragica Vidanović, Dušan Bojković, Tihomir Vasiljević, Dobrivoje Janković, Draža Tokić, Radivoje Ilić i zamenici članova uprave: Kosta Milutinović, Milan P. Nikolić, Radmilo Savić, Đorđe Stefanović, Milan Malinarić, Jovan Ignjatović, Lisavoj Leonid, Mirko Honjicki i Radovan Stambolić.

Revizori uprave društva: Mihajlo Mišković, Miladin Jovanović, Jovan Milojević, Stojan Petković, Dimitrije Petrović i zamenici revizora: Hristofor Milošević, Midrag Bračinac, Lazar Milosavljević, Đorđe Trpković, Svetozar Stanković, dr Lazar Lazarević, društveni lekar.

Sud časti: Kosta Milutinović, Emilo Pavelka, dr Slobodan Popović, Dobrivoje Janković, Milan Pešić, zamenici: Svetolik Stevanović, Jovan Ignjatović i Dušan Bojković.

Aktivnosti Sokolskog društva navedene u letopisima Učiteljske škole i Gimnazije od 1930. do 1941.

- 14 decembra 1930. priredilo je ovdašnje Sokolsko društvo u školskoj dvorani matine u korist svoje kase. Program su izveli većinom đaci ove škole.

- 5 aprila 1931. ovdašnje Sokolsko društvo osvećivalo je svoju zastavu. Priređen je javan čas na kome su najvećim delom učestvovali đaci ove škole.

- 6 marta 1932. ovd. Sokolsko društvo proslavilo je, sa svojom svečanom Akademijom, stogodišnjicu od rođenja Miroslava Tirša. Na svečanosti je učestvovao učenički hor i orkestar.

- 5 juna 1932. izveden je zajednički sokolski čas sa učenicima ovd. gimnazije, u prisustvu Ministarskog izaslanika, u krugu ovd. kasarne. Govor g. Ministra prosvete, kao i muzika za defile, prenošen je radiom iz Beograda, dok je pri vežbama svirao orkestar ove škole.

- 5 februara 1933. po podne ovd. Sokolsko društvo u korist podizanja svoga doma priredilo je matine u škols. dvorani na kome su izvodili gimnastičke vežbe u velikom broju đaci ove škole.

- 1 decembra 1933. proslavljen je Dan Ujedinjenja. Svi nastaanipi sa direktorom prisustvovali su blagodarenju u ovd. crkvi. Posle blagodarenja priređena je svečana sednica u ovd. Sokolskom društvu. Na sednici održao je direktor gimnazije predavanje: ''Sokolska misao i jugoslovenska ideologija". (letopis gimnazije)

- 9 decembra 1933. ovd. Sokolsko društvo uz sudelovanje i učenika-ca gimnazije održalo je akademiju u Žitkovcu. Na akademiji direktor gimnazije održao je predavanje o ''Ulozi sokolskih društava u stvaranju Jugoslavije". (letopis gimnazije)

- 12 oktobra 1934 god. mesto 1 časa održano je svima učenicima predavalje o Blaženopočivšem Kralju Aleksandru I. Toga dana škola nije radila. Po podne u sali ovd. učiteljske škole održana je komemorativna sednica kojoj su prisustvovali svi učenici gimnazije, Učiteljske škole, Sokola i građanstva. Na toj sednici, pred prepunom salom učenika i građana, direktor gimnazije, posle govora starešine sokolskog društva D-ra Ivkovića, održao je ''Pohvalu Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju". (letopis gimanzije)

- 28 oktobra 1934 god. u sali gimnazije održao je prosvetni odbor Sokolskog društva predavanje za učenike, sokole i narod. Predavanje je održao direktor gimnazije o temi: Sokolana - škola građanskih vrlina, duhovnog razvitka i fizičkog vaspitanja naroda. (letopis gimnazije)

- 1 decemara 1934 god. održano je blagodarenje u ovd. crkvi kome su prisustvovali svi nastavnici sa direktorom. Posle blagodarelja održana je svečana sednica Sokolskog društva na kojoj je direktor gimnazije pročitao poslanicu za 1. decembar od strane 1 zamenika starešine E. Gangla. (letopis gimnazije)

- 6 juna 1935. na Spasov-dan, održan je u krugu kasarne 26 art. puka gimnazijski Javan čas uz pratnju duvačkog orkestra Sokolskog društva iz Sokobanje sa sledećim programom:

1. Defile učenika i učenica gimnazije

2. Vežbe velikim obručima — učenice I razreda

3. Vežbe zastavicama — učenici I razreda

4. Vežbe skupina — učenici III razreda :

5. Vežbe prutovima — učenice II, III i IV razreda

6. Vežbe palicama — učenici II, III i IV razreda

7. Zajedničke proste vežbe — vežbaju svi učenici-ce gimnazije.

8. Proste vežbe — vežbaju sve učenice gimnazije

9. Narodno kolo (letopis gimnazije)

- 9 oktobra 1835. škola nije radila zbog godišnjeg pomena Blaženopočivšem Viteškom Kralju Ujedinitelju Aleksandru I. Posle pomena u crkvi priređena je komemorativna svečanost u školskoj dvorani od strane ove škole i ovd. Sokolskog društva.

- 9 oktobra 1935. na dan godišnjice smrti Vlaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja održan je parastos u ovd. crkvi kome su prisustvovali svi učenici sa nastavnicima. Posle parastosa održana je u sali Učitelj. škole komemorativna sednica ovd. Sokolskog društva, na kojoj je direktor gimnazije govorio: O životu i radu Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. (letopis gimnazije)

- 1 decembra 1935. održano je blagodarenje u ovd. crkvi kome su prisustvovali učenici III i IV razreda sa svima nastavnicima. Posle blagodarenja održana je svečana sednica ovd. Sokolskog društva u sali ovd. Učiteljske škole na kojoj je direktor gimnazije govorio: O značaju 1 decembra i o stogodišnjici smrti slepog guslara Filipa Višnjića. (letopis gimnazije)

- 1 decembra 1936. na dan Ujedinjenja, škola nije radila. Direktor i nastavnici prisustvovali su svečanom blagodarenju u ovd. crkvi i posle blagodarenja na svečanoj sednici ovd. Sokolskog društva u sali Učiteljske škole. (letopis gimnazije)

- 1 decembra 1937. - na dan Ujediljenja - škola nije radila. Toga dana svi nastavnici sa direktorom bili su u ovd. crkvi na svečanom blagodarenju. Posle blagodarenja održana je u sali Učiteljske škole svečana sednica Sokolskog društva na kojoj je održao predavanje o značaju 1 decembra g. Medenica Radovan, suplent. (letopis gimnazije)

- 1 decembra 1938. proslavljen je dan Ujedinjenja i dvadesetogodišnjica oslobođenja. Cela škola je prisustvovala službi i blagodarenju u ovd. hramu. Posle toga prisustvovala je svečanoj sednici ovd. Sokola u sali gimnazije.

- 1 decembra 1938. na Dan Ujedinjenja, svi nastavnici i učenici prisustvovali su svečanom blagodarenju u ovd. pravoslavnoj crkvi. Potom su nastavnici i učenici IV razreda prisustvovali svečanoj akademiji koju je u sali gimnazije održalo Sokolsko društvo. (letopis gimnazije)

- 1 decembra 1938. na dan Ujedinjenja, svi nastavnici i učenici prisustvovali su svečanom blagodorenju u ovd. pravoslavnoj crkvi. Potom su nastavnici sa učenicima prisustvovali svečanoj akademiji koju je u sali gimnazije održalo ovd. Sokolsko društvo. (letopis više samoupravne gimnazije)

- 1 decembra 1939. na dan Ujedinjenja, cela je škola prisustvovala blagodarenju u ovdašnjem hramu. Posle toga u dvorani ove škole, ovdašnje Sokolsko društvo, održalo je svoju svečanu sednicu na kojoj je hor učenika ove škole otpevao Državnu himnu i Hej Sloveni, a uveče bila Akademija u ovd. hotelu ''Central" na kojoj su program izvodili učenici ove škole.

- 1 decembra 1939. na Dan Ujedinjenja, svi nastavnici i učenici prisustvovali su svečanom blagodarenju u ovd. pravoslavnoj crkvi. Potom su nastavnici i učenici prisustvovali svečanoj akademiji Sokolskog društva. (letopis gimnazije)

- 3 decembra 1939. ovdašnje Sokolsko društvo priredilo je u dvorani ove škole svoj matine za učenike ovd. škola sa programom sa Akademije od 1 decembra.

- 12. maja 1940. pre podne održana je smotra Sokola našeg mesta uz veliko učešće učenika-ca naše gimnazije i Učiteljske škole. Povorka je prošla sa muzikom kroz varoš. U 10 časova pre podne u Svečenoj sali gimnazije održana je smotra sa ovim programom:

1) Otvaranje smotre - starešina društva

2) Državna himna - pevao je hor učenika Učit. škole

3) Sokolska kultura - predavanje g. Stojanovića Ljubiše, direktora gimnazije

4) Vrste naoružanja u modernom ratovanju, predavanje pročitao g. Stevanović Živojin, starešina društva

5) Poziv u sokolstvo - recitovala Lekić Marija, uč. I r.

6) Čitanje - poslanice Saveza sokola Kraljev. Jugoslavije

7) ''Hej Sloveni'' , živa slika i pevanje hora učenika Učiteljske škole. (letopis gimnazije)

- 12. maja 1940. održana je smotra Sokola našeg mesta uz učešće učenika-ca gimnazije i Učiteljske škole. Istog dana posle podne u sali Učiteljske škole održan je javan muzički čas horova i orkestra Učiteljske škole i gimnazije. (letopis više samoupravne gimnazije.

- 1 decembra 1940. proslavljen je Dan Ujedinjenja. Cela je škola prisustvovala službi Božjoj i Akademiji koju je toga dana priredilo ovd. Sokolsko društvo.

Sa napadom Nemačke na Jugoslaviju prestao je rad Sokolskog društva. U teškim godinama rata članovi društva našli su se u redovima raznih vojnih formacija, uglavnom onih koji su bili za očuvanje monarhije i građanskog društva. Mnogi od njih su stradali u toku rata ili nakon uspostavljanja nove vlasti u jesen 1944. godine.

U jednom periodu član ''SD Aleksinac" bio je i Mihajlo Knezimilojković, velikoposednik iz Aleksinca, koji je za vreme rata bio glavni finasijer Ravnogorskog pokreta u Aleksincu, zbog čega je bio uhapšen 1944. i streljan 1945. godine.

http://www.aleksinacnews.com/istorija/1654-sokoli-u-aleksincu-1911-1941