Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Тог кобног новембарског дана занемели су Алексинац, Србија и Југославија

rss

17.11.2019. Вечерње новости

У недељу се навршава 30 година од велике трагедије, једне од највећих колективних несрећа у Србији

Тог кобног новембарског дана занемели су Алексинац, Србија и Југославија

Тог 17. новембра 1989. године, дошао сам из треће смене и спавао. Шеф ме је пробудио око 12 часова јер се догодила несрећа, па смо отишли до рудника. Од призора који сам затекао, ни дан-данас не могу да се опоравим. Страдала је цела смена која је тога јутра после нас дошла на посао. Лежали су мртви у земљиној утроби на дубини од 700 метара. Била је то једна од највећих колективних несрећа у Србији.

Овако се кобног новембарског дана, од ког су занемели Алексинац, Србија и Југославија, сећа Љубиша Станојевић. Био је надзорник смене у Алексиначком руднику, када је у јами "Морава" 90 рудара изгубило живот. Трагедија се догодила услед тровања угљен-моноксидом, а он се у јамама нагомилао после пожара који је избио пошто су четворица њихових камарата апаратом за аутогено заваривање секла део гвоздене ограде.

- Били су то рудари свих вера и разних нација, из Босне, Хрватске, са Косова и Метохије, а сви професионалци и одлични радници - присећа се Станојевић.

Несрећа се догодила тачно у 11.59, на коти 445 у северном ревиру јаме "Морава". Погибија радника значила је и крај Алексиначког рудника, који је деценијама "хранио" многе породице.

Куће у којима су живеле породице настрадалих рудара, махом су напуштене, а од некадашњег живахног рударског места у коме су били школа, библиотека, Дом културе, биоскоп, амбуланта, пошта, остало је само запуштено насеље са оронулим, старим и напуштеним зградама без перспективе.

Рудник у Алексинцу са шест јама, деценијама је био окосница привредног и економског развоја алексиначке општине. Од једне плате која је тада била као две професорске, лепо је живело више од 1.200 радника, колико је рудник тада бројао.

Прве тоне мрког угља из рудника у Алексинцу почеле су да се копају крајем 19. века. Између два светска рата сматран је најуноснијим угљенокопом у Србији.

Иако се у алексиначким јамама угаљ није вадио три деценије постоји нада да ће се мрки, поново производити у овом крају. То тврди наш саговорник, који је данас управник градилишта за пробну производњу угља.

- Пре месец дана почео је пробни ископ угља са површине - каже Љубиша Станојевић. - Обављена је технолошка проба откопавања површинског копа. Сада се тај угаљ сеје, претвара се у ситан, јер крупан не може у термоелектране и цементаре. Они ће рећи да ли су задовољни или нису. Али, према мом искуству, термоелектране ће сигурно бити заинтересоване, па ће га узети. Уколико производња крене, засад ће то бити само површински коп - прича Станојевић.

Аутор; Ј. Ћосин / Извор: Вечерње новости

Коментара: 0


# Алексиначки Рудник Љубиша Станојевић Вечерње новости несрећа
@



 

[ Додај коментар ]