1834. – U Srbiji postoje drumovi:  Beograd–Šabac–Loznica–Zvornik;  Beograd– Grocka–Hasan Pašina Palanka (Smederevska Palanka)–Jagodina–Paracin– Aleksinac;  Beograd–Smederevo–Požarevac–Golubac–Brza Palanka;  Beograd–Palež (Obrenovac)–Valjevo–Kragujevac–Cacak.  Na ovim drumovima odvija se poštansko-putnicki saobracaj koji se obavlja jahacim i menzulanskim konjima    

1842.   – U saobracaju su javne pošte u Palanci, Paležu (Obrenovac), Cupriji,  Fetisalamu (Prahovu), Aleksincu i Paracinu    

1843.   – Funkcionišu javne pošte u Grockoj, Batocini, Zajecaru, Jagodini,  Kolarima.   – (15. oktobar) – Doneto knjaževsko „Ustrojenije poštanskog zavedenija”   Ovaj zakonski akt kodifikuje javni poštanski saobracaj u Srbiji. Osnovni  principi: Pošta služi državnoj upravi i citavom narodu za transport  pošiljaka i putnika, poštanska organizacija pociva na mreži pošta  i poštanskih ekspozitura, poštanska uprava ima monopol u prenosu pošiljaka,  poštanske tarife su jedinstvene za celu zemlju i naplacuju se unapred,  „poštansko upraviteljstvo” radi u sastavu „Popeciteljstva unutrašnjih  poslova”, osoblje se postavlja ukazom, obavezna je uniforma i upotreba  poštanske trube (trompete), ustanovljuju se dve vrste poštanskih pošiljaka:  pismonosne pošiljke (pisma, novine, štampane stvari, slike, robni  uzorci) i amaneti koji sadrže novac, dragocenosti i vrednosne papire)   – Prema Ustrojeniju poštanskog zavedenija, glavne poštanske linije  su:  
1. Beograd–Radujevac (preko Grocke, Požarevca, Kruševice, Donjeg Milanovca,  Prahova, Brze Palanke i Negotina);  
2. Beograd–Aleksinac (preko Grocke, Kolara, Palanke,   Batocine, Jagodine, Cuprije, Paracina i Šupeljka);  
3. Beograd–Mokra Gora (preko Grocke, Kolara, Palanke,   Batocine, Kragujevca, Brusnice (Gornjeg Milanovca), Cacka, Požege  i Užica);  
4. Beograd–Loznica (preko Paleža (Obrenovca) i Šapca).   Pored ovih, glavnih, ustanovljeno je još 10 sporednih poštanskih linija.   Na svim poštanskim linijama predvidene su dve pošte (Beograd i Aleksinac),  34 post-ekspedicije i 36 menzulana   – Doneta Uredba o naplacivanju poštanskih taksa u Srbiji   Primenjen sistem tarifiranja pismonosnih pošiljaka po težini bez obzira  na udaljenost, a vrednosne pošiljke (amaneti) tarifiraju se prema  vrednosti. Novine se prenose besplatno    

1855.   – (20. januara) – Donet prvi Telegraficeski zakon Knjažestva Srpskog   – (28. marta) – Uspostavljena je telegrafska veza sa Zemunom, cime  je zapoceo javni telegrafski saobracaj u Srbiji. O tome izveštava  Popeciteljstvo vnutrenih dela (akt 0H0 114) Jucerašnjim danom žica  telegrafska (je) preko Save prevucena, i na visoke stubove, koji su  na jednoj i drugoj obali ove reke podignuti, zategnuta i utvrdena,  a potom je ista žica nadležnim nacinom sa žicom Carskog i Kraljevskog  Austrijskog telegrafa vezana, tako da je iz Beograda pocevši od današnjeg  dana saopštenije otvoreno sa Zemunom, Becom i sa svima štacijama Austrijsko-nemackog  telegrafskog sojuza, kao i sa zemljama, koje sa ovim ugovor telegrafski  imaju… 
 – (16. april) – Uvedena u poštanski saobracaj unutrašnja telegrafska  služba na relaciji Beograd–Aleksinac. Prvi telegram poslat je iz Aleksinca  u Beograd u 8 sati i 10 minuta    
1857.   – (12 februar) Otvorena telegrafska štacija u Smederevu. U predlogu  Popeciteljstva nabrojani su razlozi za ovakav potez Varoš Smederevo  poznato je kao najglavnije mesto posle Beograda i Aleksinca, narocito  za marvenu trgovinu, gde se trgovci ne samo iz Otcestva no iz stranih  država sticu, poslove vode, i tako znatan saobraštaj pricinjavaju,  po tome dakle i oseca se potreba za ustanovljavanje telegrafske štacije  

1860.   – U Pošti Srbije zaposleno je 244 lica.   – Telegrafska konferencija u Temišvaru kojoj prisustvuju predstavnici  Austrije, Turske, Rumunije i Srbije.   – Otvaraju se telegrafske štacije u Užicu, Loznici i Zajecaru   – Na relaciji Beograd–Aleksinac povucena i druga telegrafska žica  

1866.   – (25. januar) – Prvi Zakon o poštama Knjažestva Srbije koji sa izmenama  od 1869, 1879, 1890. i 1896. važi do 1918.   Od novih inistitucija Zakon o poštama predvida ustanovljavanje opštinskih  pošta koje se otvaraju u središtima svih opština sa osobljem koje  obezbeduje opštinska administracija. Ustanova opštinske pošte je prethodnica  ugovornih pošta.   – (9. februar) – Srbija pristupa Medunarodnom telegrafskom savezu  kao 17. clanica   – (1. maj) – Emitovane prve srpske marke (grbuše) za placanje poštarine  za novine i casopise.   – (1. maj) – U poštanski saobracaj Srbije ukljucene poštanske dvokolice   – (juli) – Kako Zakon o markama poštanskim za pisma i novine  predvida poštarinu od 20 para caršijskih za pisma i 10 para za tiskovine,  emitovana je prva serija redovnih poštanskih maraka sa likom knjaza  Mihajla Obrenovica: 10 para (žuta), 20 para (ružicasta) i 30 para  (plavetna)   – (31. oktobar) – Donet Zakon o markama poštanskim za pisma i novine   – Prvo Nastavljenije (Uputstvo) za vršenje poštanske službe kojim  se reguliše naplacivanje poštanskih taksa   – Prva kolska poštanska linija Beograd–Aleksinac   – U Srbiji funkcionišu 43 pošte a od 1000 stanovnika Srbije pismeno  svega 56.     
1868.   – (15. avgust) – Iz Graca je prispelo 26 poštanskih kola „sa federima”  koje je primio ukazni poštar beogradski Mihajlo Piperin. Ova kola,  odmah po prijema ukljucena su u saobracaj na relaciji Beograd–Brzan (beogradska kola) i Brzan–Aleksinac (aleksinacka kola)   – (14. decembar) – Zakljucena bilateralna poštanska konvencija Srbija–Austrougarska  – (14 maj) – Iz Velikog Gradišta poslat je prvi telegram