Никола Цветковић: Страна публика увек дочекује концерте срдачније и нестрпљивије за разлику од наше

Одакле толика љубав према скандинавским, а посебно шведским метал бендовима и како је она повезана са стварањем твоје музика?

Никола: Врло је интересантно да љубав коју имам према скандинавским бендовима и ауторима је превасходно егзистирала као одбојност према истој тој музици. Разлог је то што ме је блиски пријатељ на журкама пре петнестак година константно „бомбардовао“ том музиком коју у то време нисам волео. Једног поподнева сам сео уз клавир и дао шансу тој музици, тада сам видео да се у том стилу и композиционом приступу скривају мени пријемчиве структуре које одговарају мојим личним афинитетима. Тада сам решио да то временом преносим на клавир, сасвим спотано, што је резултирано лепим производом и клавирским аранжманом.

Твоје обраде бендова Opeth, Katatonia и Alice in Chains познате су људима не само у Србији, него и широм света, посебно компилација бенда In Flames која на платформи Yоutube има преко сто хиљада прегледа, како правиш селекцију бендова које ћеш да обрадиш и које обраде можемо да очекујемо у будућности?

Никола: Селекцију радим искључиво на основу тога шта мени, онако пластично речено, лежи под прстима. Када слушам ту музику прво размишљам како би она потенцијално звучала на клавиру, у том једном клавирском аранжману, где мораш да сведеш више инструмената. То су све врло „тешки“ звуци који на клавиру имају потенцијал да звуче лепо, питко и питомо. Ако осетим да песма може да се изнесе на тај начин, седнем и кренем да радим на њеном аранжману. У претходне пар године „испуцао“ сам све бендове које сам планирао да обрадим, али разматрам да кренем да радим на компилацији бенда Корн.

Јесу ли бендови које си обрађавао чули твоје обраде и ако јесу, каква је била њихова реакција?

Никола: Апсолутно! Почевши од бенд Кататониа, које сам прве почео да обрађујем, још 2009. Тада је гитариста бенда чуо моју обраду снимљену “скршеним” телефоном, али увидео је да ту постоји квалитет и од тада смо у контакту. Пре пар месеци, добио сам позив од њиховог басисте да гостујем на једном издању које треба да изађе ове године, а у питању је њихов други пројекат Bloodbath, који поред Андерса чине бубњар из бенда Opeth,  као и певач Кататоније. То ће бити једна врло интересантна музичка конструкција. Такође, бивши гитариста бенда In Flames, објавио је моју компилацију на свом профилу, томе је уследила екплозија прегледа, коментара и куповине албума. Једино нисам успео да стекнем контакт ша Чејнсима, ипак су они недостижни.

Можемо ли да очекујемо још компилација бендова из Сијетла?

Никола: Врло извесно.

Може ли један неокласични пијаниста попут тебе може да опстане у Србији и да ли та врста музика уопште може да опстане код нас?

Никола: То је врло добро питање. Да није модерне ере, технологије и интернета мислим да би то било много теже, али ако социјалне мреже утилитаризујеш у сопствену корист мислим да можеш да постигнеш велике резултате и на глобалном плану.

Поред обрада, имаш и два аутрска албума In Retrospect и Fragments of Imagination, реци нешто више о твојим ауторским делима?

Никола: In Retrospect се десио сасвим спонтано након једне врло хаотичне године у смислу турнеја, снимања и генерално обима посла. Преко зиме, кад сам био мало растерећенији од посла, наишле су ми неке идеје које су се јављале и раније, али нисам имао времена, можда ни довољно креативности да подстакнем тај рад на ауторском албуму. Заправо сам веома задовољан како је све то прошло, пошто је то ипак први ауторски албум где сам разрађивао те своје идеје, које су баш како си рекао, у неком неокласичном стилу. Fragments of Imagination је сниман прошле године и он је инспирисан мојим идолима из свере џез музике и неке алтернативније бранше. У њему сам разрадио неке тематске материјале у својству модерног џез трија. Имао сам и госте на том албуму, колегу са факултета професора Андрију Мичића, саксофонисту, који је оплеменио једну од мојих композиција.

Који су ти музичари који су те инспирисали за твој други албум?

Никола: Пре свега инспирисала ме је израелска и јерменска џез сцена, Авишај Коен и Шај Местро, пијаниста кога баш готивим. Трудио сам се да пренесем њихове националне и традиционе мотиве упаковане кроз другачију форму.

Имаш ли нешто ново у припреми и, ако имаш, кад можемо да очекујемо нови материјал?

Никола: Врло дискутабилно. Идеје увек навиру, али увек се код нас уметника чека тај прави налет инспирације. Никад не треба радити нешто збрза како би се избацило, треба чекати прави моменат. Тежим ка томе, али надам се да ће бити у некој блиској будућности.

Често сте држали концерте широм Европе и света, али због пандемије то се обуставило. Да ли  имаш неке нове датуме за концерте у Европи?

Никола: Хвала Богу, имам. По свему судећи, овај ковид хаос се коначно мало стишао. За недељу дана идем за Белгију са колегиницом, професорком флауте са мог факултета. Након тога следи Летонија, где сам пре 4 година одржао мини турнеју, која би требало поново да се реализује, а јулу ме очекује наступ у Шпанији. Надам се да ће у будуће бити мало више наступа него у ове протекле две године.

Како страна публика регаује на вашу музику?

Никола: Страна публика увек дочекује те концерте срдачније и нестрпљивије за разлику од наше, нажалост. Где год да сам наступао, када је у питању страна публика, то су биле изузетно лепе и велике овације. Такво прихватање нисам имао прилику да осетим код нас, осим од стране мени блиских људи. Не знам да ли је та култура слушања и поштовања нечијег рада на неком вишем нивоу у иностранству него код нас, то је већ неко социолошко политичко питање за које не бих да улазим у анализу.