Помен жртвама Алексинца НАТО агресије одржан 5.4.2021.
На најтужнији дан Алексиначке Хирошиме јуче су представници Општине Алексинац, Војске Србије, породице страдалих, Уније бораца свих ратова и Удружења резервних старешина, ПУБС-а Алексинца и Матице Руса Нови Сад- Огранак Алексинац положили венце и одали дужну почаст страдалим Алексинчанима у бомбардовању Алексинца током НАТО агресије.
Ово тужно сећање на жртве бомбардовања Алексинца започето је опелом које је по православним обичајима обавио свештеник алексиначког храма Пренос моштију Светог Николе, а затим су породице Миладиновић, Радојичић и др., представници Општине Алексинац, Војске Србије и сви други положили венце и букете свежег цвећа крај споменика свим страдалим грађанима Алексинца у НАТО агресији на СРЈ 1999. године.
Иза тога говорио је пред скупом о беспотребним страдањима Алексинчана председник Општине Алексинац Далибор Радичевић.
Овом скупу традиционално је присуствала Војска Србије, са делегацијом коју је предводио пуковник ВС, са старешинама и војницима који су учествовали на овом тужном помену.
По први пут Матица Руса Нови Сад- огранак Алексинац, коју су чинили официр у пензији Љубивоје Ранђеловић и Светомир Милановић, одборник по други пут у СО Алексинац испред руске мањине у Алексинцу и бирач- електор за избор Савета националних мањина Руса у Србији, полижли су венац и поклонили се жртвама агресије 1999. Алексинца.
Када је реч о алексиначким жртвама страдалим у НАТО агресији сматрамо да треба да се помене и још један седамаестогодишњак- Миломир Миловановић, из Алексинца, рођен 22.05.1982. у Сурдулици, од оца Слободана и мајке Милице, рођ. Милић, са којом је живео у Алексинцу. Он је у тренутку бомбардовања био у кући његовог деде Војислава Милића, где је са још шесторо рођака страдао 27.о4.1999. Овај алексиначки тинејџер није уписан у књигу Алексиначке жртве 20. века еминентних алексиначких историчара, који су обрађивали жртве НАТО агресије у поглављу о страдању Алексинчана у граду и изван њега, а који су имали пребивалише у алексиначкој Хирошими-Алексинцу.
Текст и фото: Божа Марковић
0 Коментара