Обележене годишњице битке на Делиграду и Шуматовцу и боја на Горњем Адровцу

Алексинац је био први хан, на истоку Србије, а у исто време последњи у Србији ка Турској, који је био центар, заједно са Делиградом, где су се на малом простору у размаку од седам деценија, догодиле Делиградска битка 1806., у Првом српском устанку, а 1876. почео Први српско-турски рат, где је било седиште главног штаба четири оперативне групе, војске и опште резерве у овом рату, у коме је било мобилиданих 132.000 Срба, или 10% од укупног становништва тадашње Кнежевине Србије.

Због ових великих историјијских догађаја и учествовања у њима значајних личности познатих нама и у свету, пуковник Николај Рајевски, лик из романа "Ана Карењина" Лава Толстоја, најпревођенијег дела после Библије у свету, они представљају златну историју Алексинца која је исписана крвљу и саткану од живота познатих и непознатих који су страдали за ослобођење Србије од турског ропства.

Карађорђе Петровић врховни старешина у Првом српском устанку, изабрао је Делиград 1806. за изградњу подземног утврђења, са палисадима од дрвенох стубова, за одбрану Србије од Турака на месту где је најужа моравска долина и где је зауставио продор Турака ка Београду.

Ова значајна победа над Турцима, пре 212 година обележава се као значајни историјски датум на нивоу Републике Србије у Делиграду, 4. септембра сваке године. Тако је било и ове године.

Овој годишњици испред Републике Србије присуствовао је Негован Станковић из министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, кога је су дочекали председник Општине Алексинац Ненад Станковић са сарадницима, народни посланик, представници Војске Србије и грађани Делиграда, Алексинца и околних места.

Свечаност је почела литургијом и поменом у цркви Светих Архангела Михајла и Гаврила која је освећена 1935. године, саграђеној од брачког мермера, за коју је звоно и иконостас даривао краљ СХС Александар Први Карађорђевић. Литургију је водио месни парох, уз учешће црквеног хора "Певница" из Алексинца, којим је дириговала др проф. Марина Гавриловић, ново-постављени диригент по посебној одлуци његове светости патријарха српског господина Иринеја.

По помену пред костурницом где почивају мошти ратника 1804., 1876.-1878. и 1912.-1918. године, положени су венци државе Србије, Војске Србије, Општине Алексинац, Уније бораца, Удружења резервних старешина, Покрета социјалиста и Организације пензионера Алексинца.

На овом скупу у име Републике Србије присутне је поздравио Негован Станковић, а испред Општине Алексинац Драган Јовановић.

Пригодан програм Центра за културу и уметност Алексинац, припремљен за ову прилику, започет је химном "Боже правде", рецитал су извели ученици Алексиначке гимназије, а програм је завршио хор "Певница" песмама "Ово је Србија" и "Ој, Србијо".

У недељу, 26. августа на Шуматовцу је обележен дан Шуматовачке битке из Првог српско-турског рата, венце су положили Општина Алексинац, Војска Србије, Козачки атамани, друштвених организација, а у програму је учествовао Мешовити хор "Шуматовац" Алексинац.

Сточетрдесетдруга годишњица од погибије руског добровољца пуковника Николаја Николајевича Рајевског, у склопу ових златних датума Алексинца исписаних крвљу и страдањем многих Срба, Руса и других добровољаца, обележена је 2. септембра у Горњем Адровцу када су положени венци пред кенотафом, на месту погибије Николаја Рајевског, Општине Алексинац, Војске Србије, Амбасаде Руске федерације у Београду, Уније бораца и удружења из Алексинца, Козачких атамана, удружења поштоваоца лика пуковника Николаја Н. Рајевског из Горњег Милановца, Крушевца, Ниша, Црвеног Крста, Прокупља, Алексинца и Житковца, као и Кола српских сестара из Ниша, које традиционално учествује у помену.

У културном програму учествовали су ученици Алексиначке гимназије и хор Центра за културу и уметност Алексинац, а овај дан је обележила нова књига о Вронском и Ани Карењиној- "Пуковник Рајевски" у издању " Доротеја" из Горњег Милановца, аутора Ранка Благојевића.

Обележавању ових тријаса златних датума Алексинца и околине, поред потомака бораца из Рудничке бригаде, из Крушевца и Топлице, представника јавних предузећа и школа Општине Алексинац, присиствовали су бројни мештани и потомци бораца и страдалих у овим догађајима Алексинца и насеља Општине Алексинац.