Дом у Кулини: Сурова смрт непокретног дечака без кривца

Званичног одговора нема ни после скоро две године од ове трагедије, а сурова смрт дечака поприма обрисе мистерије.

У Вишем суду у Нишу, провостепеним решењем, обустављен је кривични поступак против старијег штићеника дома Зорана Живковића (21), који је био окривљен за убиство дечака.

Током судског процеса, није доказано да је починио нечувени злочин 17. октобра 2010. у дому у Кулини.

Судско веће, преседавао судија Мирко Драшковић, у решењу наводи да су се сви предложени докази базирали само на претпоставкама да је Живковић, у стању заосталог душевног развоја, на нивоу тешке менталне ретардације, починио убиство. Једини наводи доказ је био што су неговатељице посведочиле да су на спрату Д2 одељења виделе окривљеног, како иде низ ходник и силази низ степенице.

Једна од неговатељица је навела да је препознала Живковића који је трчао, иако га је видела отпозади, односно само потиљак његове главе. А управо овај сведок је на суђењу потврдио да не чује и не види баш најбоље!

Истовремено, суд је прихвато исказе осталих сведока, који су јасно и децидирано потврдили да се, у време када се десила трагедије, Зоран Живковић налазио на ручку у трпезарији. По правилу, одатле је последњи излазио, јер је био „алав и волео је доста да једе“.

Судско веће није прихватило део вештачења др Јелене Младеновић, јер је контатовало да је њен задатак био да процени да ли је Живковић био психички способан да изврши ово кривичино дело, а не да ли је физички могао то да изведе

А вештак се изјаснио да окривљени сам није могао да осмисли и предузме радње као што су отварање рајбера и прозора, бацање дечака, па онда затварање.

- По налогу неке особе, био је физички способан да то уради – навела је др Младеновић. - А особа, која би му дала налог, морала би да буде интелектуално јача од њега и доминатна над њим, јер је Живковић био сугестибила особа.

Суд је оценио и да је неутемељен и навод вештака да је окривљени био агресиван и опасан по околину, јер нико од саслушаних сведока није потврдио да је он био такав.

- Имајући у виду да се прозор у соби један одељења Д2 налази на висини од можда једног метра, као и место где је пронађено тело Николе Гобељића, окривљени је могао дечака да избаци буквално држећи га изнад главе и то бацајући тело у страну, десно од себе – наводи се у судском решењу. - То је практично немогуће, чак и за људе у пуној снази и без икаквих психофизичких проблема. Поготово што се у наставку прозора налази тераса, коју је окривљени морао да пребаци.

ПОСТЕЉИНА

Приликом увиђаја на лицу места, истражни судија Вишег суда је констатовао да је неговатељица са кревеца, у коме је боравио Никола Гобељић, самоиницијативно уклонила постељину и чаршав. А није предочила ни један оправдани разлог зашто је то учинила.

Управо ова констатација упућује и на неке евентуално друге околности, под којима је настрадао несрећи дечак. А када је Никола Гобељић пронађен на бетонској стази која води ка вешерају, нису примећени никакви трагови крви. Сведок Светална Стефановић, педијатар у дому у Кулини, истакла је да дечак није имао никаве видљиве повреде по лицу, као ни преломе и огреботине, што јој је било чудо обзиром на висину са које је пао.

Међутим, мишљење вештака др Миодрага Здравковића је да постојање трагова крви на бетону нису могла ни да се очекују, јер је дечак имао огуљотине и подливе које нису изискивале крварење.

- Дечак је био тежак свега десетак килограма, фактички мишиће није ни имао, што указује постојање великог броја повреда костију које нису биле заштићене, а уз одусуства крварења - навео је др Здравковић.

СМЕЊЕН

Због уочених недостатака у организацији и раду стручних служби Дома за лица ометена у развоју у Кулини, приликом инцидента 17. октобра 2010. године, када је смртно страдао млади штићеник, смењен је директор Драгољуб Марковић.