Dom u Kulini: Surova smrt nepokretnog dečaka bez krivca

Zvaničnog odgovora nema ni posle skoro dve godine od ove tragedije, a surova smrt dečaka poprima obrise misterije.

U Višem sudu u Nišu, provostepenim rešenjem, obustavljen je krivični postupak protiv starijeg štićenika doma Zorana Živkovića (21), koji je bio okrivljen za ubistvo dečaka.

Tokom sudskog procesa, nije dokazano da je počinio nečuveni zločin 17. oktobra 2010. u domu u Kulini.

Sudsko veće, presedavao sudija Mirko Drašković, u rešenju navodi da su se svi predloženi dokazi bazirali samo na pretpostavkama da je Živković, u stanju zaostalog duševnog razvoja, na nivou teške mentalne retardacije, počinio ubistvo. Jedini navodi dokaz je bio što su negovateljice posvedočile da su na spratu D2 odeljenja videle okrivljenog, kako ide niz hodnik i silazi niz stepenice.

Jedna od negovateljica je navela da je prepoznala Živkovića koji je trčao, iako ga je videla otpozadi, odnosno samo potiljak njegove glave. A upravo ovaj svedok je na suđenju potvrdio da ne čuje i ne vidi baš najbolje!

Istovremeno, sud je prihvato iskaze ostalih svedoka, koji su jasno i decidirano potvrdili da se, u vreme kada se desila tragedije, Zoran Živković nalazio na ručku u trpezariji. Po pravilu, odatle je poslednji izlazio, jer je bio „alav i voleo je dosta da jede“.

Sudsko veće nije prihvatilo deo veštačenja dr Jelene Mladenović, jer je kontatovalo da je njen zadatak bio da proceni da li je Živković bio psihički sposoban da izvrši ovo krivičino delo, a ne da li je fizički mogao to da izvede

A veštak se izjasnio da okrivljeni sam nije mogao da osmisli i preduzme radnje kao što su otvaranje rajbera i prozora, bacanje dečaka, pa onda zatvaranje.

- Po nalogu neke osobe, bio je fizički sposoban da to uradi – navela je dr Mladenović. - A osoba, koja bi mu dala nalog, morala bi da bude intelektualno jača od njega i dominatna nad njim, jer je Živković bio sugestibila osoba.

Sud je ocenio i da je neutemeljen i navod veštaka da je okrivljeni bio agresivan i opasan po okolinu, jer niko od saslušanih svedoka nije potvrdio da je on bio takav.

- Imajući u vidu da se prozor u sobi jedan odeljenja D2 nalazi na visini od možda jednog metra, kao i mesto gde je pronađeno telo Nikole Gobeljića, okrivljeni je mogao dečaka da izbaci bukvalno držeći ga iznad glave i to bacajući telo u stranu, desno od sebe – navodi se u sudskom rešenju. - To je praktično nemoguće, čak i za ljude u punoj snazi i bez ikakvih psihofizičkih problema. Pogotovo što se u nastavku prozora nalazi terasa, koju je okrivljeni morao da prebaci.

POSTELjINA

Prilikom uviđaja na licu mesta, istražni sudija Višeg suda je konstatovao da je negovateljica sa kreveca, u kome je boravio Nikola Gobeljić, samoinicijativno uklonila posteljinu i čaršav. A nije predočila ni jedan opravdani razlog zašto je to učinila.

Upravo ova konstatacija upućuje i na neke eventualno druge okolnosti, pod kojima je nastradao nesreći dečak. A kada je Nikola Gobeljić pronađen na betonskoj stazi koja vodi ka vešeraju, nisu primećeni nikakvi tragovi krvi. Svedok Svetalna Stefanović, pedijatar u domu u Kulini, istakla je da dečak nije imao nikave vidljive povrede po licu, kao ni prelome i ogrebotine, što joj je bilo čudo obzirom na visinu sa koje je pao.

Međutim, mišljenje veštaka dr Miodraga Zdravkovića je da postojanje tragova krvi na betonu nisu mogla ni da se očekuju, jer je dečak imao oguljotine i podlive koje nisu iziskivale krvarenje.

- Dečak je bio težak svega desetak kilograma, faktički mišiće nije ni imao, što ukazuje postojanje velikog broja povreda kostiju koje nisu bile zaštićene, a uz odusustva krvarenja - naveo je dr Zdravković.

SMENjEN

Zbog uočenih nedostataka u organizaciji i radu stručnih službi Doma za lica ometena u razvoju u Kulini, prilikom incidenta 17. oktobra 2010. godine, kada je smrtno stradao mladi štićenik, smenjen je direktor Dragoljub Marković.