Миодраг Тасић

Често чујемо запажање о Србима као лењом и непредузимљивом народу. Најчешће се овакве мудре и зреле мисли могу чути у кафанама од такозваних кафанских интелектуалаца. Такође и на кућним седељкама, славама и светковинама, поготову када се учесници расправе поткрепе добром капљицом.

У Србији ништа не може да прође без злурадих коментара, ниподаштавања, презира према бољима од себе. Управо они што су неуспешни, неостварени, нападају успешне, победнике, дакле најбоље међу нама.

Оптимисти у Србији користе управо наслов овог писанија да објасне тренутно стање нашег друштва. Они други, песимисти и закерала, додају предњој тврдњи још две речи. На добром смо путу да нестанемо!

Објављујемо чланак Милослава Самарџића "Битка на Буковику" који је објављен у часопису трагања бр. 11 за 2008. годину, како би читаоце упознали са историјским чињеницама око ове највеће битке крвавог грађанског рата на територији Србије, у којој су Срби убијали Србе.

1. Код нас сви важнији догађаји, пре или касније, постану тековине. Потече крв због њих!

Живимо у времену велике дипломатске активности. И стварања нових, чврстих пријатељстава. Управо нам долази у посету председник независне Црне Горе.

Глас народа треба да се чује. Нису то стари Римљани узалуд рекли. Vox populi vox dei - глас народа је глас богова.

Британци референдумом одлучили да напусте Европску унију. Ударац за Европу, за демократске и напредне снаге итд. Ко је могао да очекује овакав исход?

1. У региону је углавном црно, једино на Косову скоро у потпуности доминира бело!

Ко је читао, сетиће се. Лаза Лазаревић је написао причу „Све ће то народ позлатити“.