Миодраг Тасић

Није баш кошарка најважнија ствар да би се њоме бавили. Није ни најважнија „споредна ствар“. Ваљда је то фудбал. Али, како се ових дана сви баве кошарком, то јест, протеклим европским првенством у кошарци, ред је да и ми пропратимо то такмичење.

На Западу ништа ново, а ни у Србији нема промена. Нажалост! Мислим најпре на промену временских (не)прилика. И даље у ове ране септембарске дане Сунце немилосрдно пржи. Кише нема месецима. У појединим подручјима Србије. И како преживети?

Сведоци смо свакодневног полагања камена темељаца у нове производне погоне у Србији. Увелико се гради; аутопутеви, мостови, фабрике, тунели, Београд на води, фонтане... Тако да имамо управо ово што имамо. А боље би било да имамо оно што немамо. А други имају!

Наш најважнији ратни циљ је потписивање примирја!

Никад није све потаман. На једној страни добијаш, на другој губиш. Увек се нађе нешто да ти поквари планове, да те заустави у напредовању, да ти урнише живот!

Србија је коначно на добром путу. Пошто је изабрана Влада и сада „свако на своје радне задатке!“, да цитирамо Слободана Милошевића.

Гуске су спасиле Рим, али је глупо веровати да ће се у нашем случају историја поновити!

Управо овако као у наслову некада су васпитаване генерације светле социјалистичке омладине. Рад изнад свега.

Поштовани грађани и грађанке, браћо и сестре

Одговор на питање у наслову овог текста делује наизглед потпуно природан и јасан.