Izvestaj sa letenja

Cao svima,

zvuci blesavo, ali je istinito, ocekivao sam da se prvo pojavi izvestaj nekog od aktera sa Delte, gde su postignute prave i zaista velike distance, sa druge strane prezauzet sam poslovima i nemam bas vremena za racunar. Ipak, u "najkracem" cu napisati kako sam proveo praznicne dane.

Zeleo sam da budem jedan od takmicara na Delta kupu, platio kotizaciju pre takmicenja i planirao opusteno letenje. Medjutim, problemi na poslu u skoli - nema slobodnog petka, plus komplikacija sa isporukom jenog paraglajdera iz Nove, uz veoma tesko finansijsko stanje (krivac Bumerang5) su me sprecili da odem u Suboticu. Kada sam ispracao Danicu i Sloba, rekao sam da mi je zao jer ce subota biti za rekordni prelet po meteo prognozi, isto sam saopstio i Arsi i Milenku u telefonskim razgovorima. ..

Sta mogu, ostajem u KV i resavam nastale probleme, stvari se odvijaju u pozitivnom smeru i planiram da castim sebe jednim letom u Bogutovcu (subota 28.), gde su na trening dosli Vlajko iz KS i Aca iz KG, pozvali smo Jacu i Ziku, ali oni nisu mogli zbog obaveza. Da budem iskren, u startu sam bio razocaran tankom termikom i uznim stubovima, slabije je nego sto sam po prognozi pretpostavio, bilo je i curenja. U drugom startu, Vlajko je odlicno izvukao visinu (bez varia i GPS-a), ja sam mu savetovao da ne ceka Acu i mene vec da ide na prelet prema jugu. Aca ostaje na Skoku i jedri, zurim da pristignem Vlajka, na Cikeru je dosta tanko na vetrenoj strani pa mora da brijem sumu i cekam povoljan trenutak za izbacanje iznad vrha i ulaz na suncanu stranu. To mi uspeva i nabiram visinu od 1800 ASL sto je dovoljno da krenem prema jugu (planirali smo Usce pa dalje prema Raski). Vrtim stubove na suncanoj strani Stolova, uz slabu ali neprijatnu turbulenciju, zanos je prema SSW, povecavam visinu na preko 2000. Zbog zanosa odlucim da sledece uspone trazim na obroncima planine Cemerno (leva obala Ibra), kasnije se to potvrdilo kao dobra odluka. Jos uvek ne verujem da ce biti nesto extra, cujem se sa Vlajkom on je sleteo u Usce (20-tak km) nije lose, njemu je to prvi nastup u juznom sektoru.

Stub na Cemernu je veom zakosen i "ljigav", prepusten sam zanosu i lagano penjem. Odustajem od zelje da sletim u Usce i krecem agresivnije u napad na planinu Radocelo, ispod mene je dolina sa putem prema manastiru Studenica. Nemam bas vremena za uzivanje u pogledu na manastir, jer treba naci stub. Uspeva mi da se iznad grebena na samo par desetina metara ubacim u pocetak jakog lifta, drustvo mi pravi jedan jastreb, sto je dobar znak (bolji nego orao). Penjem brzo i efikasno, postaje zanimljivo i veoma hladno. Usao sam u predeo siromasan putevima, pa ako iscurim, jaoj meni. Vreme je sve bolje, ima dobrih Cu ali su dosta daleki, nema ulica. Ne odustajem od napadacke taktike, napred, pa gde zavrsim.

Levo od linije puta je poletiste Trnava i malo dalje Raska, krecem se prema padinama Golije. Ne izgleda bas najlepse, ima puno snega na sumovitim severnim padinama, puteva veoma malo, zapadnije je put prema Ivanjici, ali treba ga dobaciti. Po intuiciji nalazim pravi stub i u jakom liftu dolazim do baze na 3300m ASL, odlucim da se provozam po ivici Cu i odusevim se prizorom u kome penjanje ne posustaje do 3500m. Sada je vec vrag odneo salu, smzavanje pocinje, Competino pokazuje samo 3 stepena, ruke na osecam a i telo mi se polako trese. Napustam dizanje i krecem u lov na termiku u nepoznatom predelu, cinimi se da je to iznad puta NP-Sjenica. Smrznut upadam u nispon, nalazim nekakve slabe uspone u dolini koja je potpuno u senci. Telefon mi zvoni neprestano i dekoncentrise, promrzlim prstima stiskam tastere samo da prekinem zvono kako bih nesto izvukao od dizanja, uz put psujem kao kocijas.

Ne vredi, zeznuo sam poziciju i mora da se odlucim gde, prema jugu na grebencic ili prema zapadu na prevoj. Odlucim jug, tu se mucim na1400m dok se 0 nije pretvorila u +2 pa onda do 2600m. Trenuci dvoumljenja me kostaju 200 metara gubitka visine i slabijom pozicijom za prelet pesterskih pasnjaka. Iako imam solidnu cifru u metrima ASL, iznad terena je za 1200 do 1300m nize. Visoravan je surova, malo puteva, otezana orijentacija i lokalni vetrovi su tesko uocljivi. Kolektora ima dosta, ali senka radi svoje, trudim se da nadjem pogodne okidace, sve je slabije. Varijanta prevoj je mozda bila povoljnija? Ko to zna, ostaje za drugi put. Na glajdu pretrazim greben pokriven sumom nekog stocarskog sela, nista, tek pred sletanje pocinje lambada, ne odustajem od borbe ali samo za kratko. Slecem a ne znam ni sam gde, srecom neki klinci dotrce, objasne mi gde sam ( selo Ramusevo), te kako da se prebacim do prvog asfalta (selo Melaje). Shvatio sam da je mesto sletanja tacno na liniji Sjenica - Tutin i da nije lose. Stize mi poruka od Zeljka da se u Vojvodini leti rekordno, zadovoljan cekam na retransport. Aca je sleteo na start pokupio dzip i odmah krenuo po Vlajka a onda po mene. Morao sam da ih castim cevapima u N. Pazaru ( ko kaze da je letenje kod kuce jeftino). Prelet od cca 67,4km u pravoj liniji, ili u izlomljenoj oko 73,9km, trajanje 03.24h.

Obzirom da sam imao posla oko isporuke paraglajdera u C. Gori, ista ekipa se odluci da mi pravi drustvo u nedelju 29. pa ako bude uslova za letenje - letimo. Tako je i bilo, ipak nismo stigli zbog obaveza da budemo na poletistu Gradac u optimalno vreme. Naime, posle 13.30 Cu iznad Sinjajevine su napravili dosta jaku senku u dolini Tare, da se tesko moglo i jedriti. Vesko je bio sonda kao pravi domacin, potom Dusko, pa Sead a onda mi ostali. Brzo sam uhvatio jedan balon, ali nije mi se islo na prelet odmah i samome, odlucim da ponovim izlaz. Uh, kakva je to greska bila, mucili smo se oko samog starta, narednih 50-tak minuta dok nije opet bilo baloniranja sa jakim zanosom usled zapadnog vetra. Ovaj put se ne voumim ulazim i odlazim, Vlajko (Tokijo DZo) me je zbunjeno gledao i nije mu bilo jasno kako to da i on ne ide gore kada je samo za jednu duzinu kanapa nizi..Ne gajim nadu da cu daleko, jer su stubovi dosta slabi, neodredjeni i dosta zakoseni. Lagano se vouim prema Bijelom Polju i iznad Ribarevina, donosim odluku da podjem za Berane (Dusko je pisao izvestaj o svom preletu pa me je to povuklo). I dlje mi nista nije jasno, napao bih Bjelasicu dimovi pokazuju da vetar duva od planine prema dolini. Uz dosta muke napokon nalazim pravo dizanje i vozim do baze, gde uz nisku temperaturu lebdim sa sublimiranom vlagom. Visina solidna 3200 ASL, slabije nego juce, pogled fantastican Bjelasica, Komovi, Visitor Kofiljaca, Prokletije, Zljeb, Rusulja i Hajla sve je pod blistavim snegom.

Ovde odlucim da krenem prema prevoju Turjak, prateci magistralni put prema Rozaju, Pesterska visoravan ima vise insolacije, tamo je bolje, ali daleko. Predpostavio sam tri mesta za dobro okidanje i obzirom da sam imao suncane i navetrene padine, nisam sumnjao u nalazenje stuba. Medjutim kako to obicno biva, kada si opusten i mislis da je prosto, uvek bude kontra. Nema od stubova nista, da nastavim grebenom prema Hajli ne mogu dosta sam nisko tek 50-tak metra iznad prevoja. Mogao bih da sletim na ski centar Lokve, ali necu, idem niz vetar i niz padinu prema Rozaju. Odmah sam poceo da placam ceh takvoj odluci, turbulencija nije nimalo prijatna, pokusavam da vrtim rotore, ne ide. Pojacavam spid u nisponu kako bih dobacio do livada pored magistrale i sleteo. Udar jednog balon je zahtevao okret od 180 stepeni, kada sam uvideo da nece biti gubitka visine energicno sam nastavio za jos 180 i u uskom kruzenju popeo do 2700m ASL. Sada sam se odlicno osecao obzirom da sam na plecima Hajle i lako se prebacam Prema Rusulji i Zljebu. Zljeb mi je poznat iz 90-tih godina kada sam istrazivao mesto za poletanje prema Djurakovcu. Sada sam mogao da uzivam u pogledu na osuncanu Metohiju i lagano grabim pored Rozaja prema Ribaricu. Dan je vec odmakao, umor cini svoje i povlacim se prema kanjonu Ibra kako bih sleteo negde blize magistrali. Prozivam drustvo stanicom ali niko se ne javlja. Mislio sam da cu dobaciti do granicnog prelaza, ali povoljan zapadni vetar mi daje jos nekoliko kilometara preleta. Slecem u selo Batrage, jer bi dalji let bio opasan obzirom na kanjon. Prelet od cca 71,2 u pravoj ili 82,5 u izlomljenoj liniji, trajanje leta 04.12.h . Niko od pogranicnih vlasti nije obratio na moje sletanje tako da cekam na prevoz dobrih 3 sata. Za to vreme stizu izvestaji o drugim preletima, Vesko do Berana Sead, Dusko i Aca do B. Polja, Mladen od Rajca do Kraljeva, iz Subotice kisa rekorda. Jos jedno cestitam devijci imomcima, rekorderima, na odlicno odradjenom poslu, to je ogroman impuls za sve mlade pilote pa i za mene matorog letaca. Mnogi sada misle da je to bilo prosto i lako, i da se moze ponoviti brzo, ali videt cete da ce biti potrebno puno rada i vremena da se sklope optimalni uslovi za slicne i jace distance.

Zal zbog nemogucnosti da idem u Suboticu je eliminisana sa ova dva veoma dobra preleta, u novim predelima i sa visinama kakve do sada nisam osvajao. Ocigledno da nam je ovo prolece naklonjeno sa izvrsnim uslovima za letenje, samo jos i da to lepo i bezbedno iskoristimo.

Bilo je i odlicnog letenja na Kopaoniku, poletanje Kokorovac, sletanje kod hotela Grand i prelet Kokorovac - Brus, 0205.

Track-logove cuvam, nisu tajna, samo mi treba pomoc u radu sa racunarom kako bi ih sa Competina prosledio na OLC i bilo kome ko zeli da radi analizu.