Sudar dva paraglajdera

12.09.2006. Gugi

Zdravo,

trebalo mi je malo vremana da se sredim i pregledam snimak sa GPS-a pa da mirne glave napisem izvestaj o vanrednoj situaciji.

Mesto: Ivanjica, poletiste Malic

Datum: 09.09.2006 u 17.53h

Meteo situacija: vetar NNW 4m/s, oblacnost 3/8

Situacija:Sudar dva paraglajdera na padini.

Uzrok: Nedovoljno osmatranje prostora i nepridrzavanje pravila kretanja na padini.

Posledice: Pad na sumu, bez telesnih povreda; oprema: malo pocepano platno krila i samo jedan prekinut konopac.

Opis situacije: Revijalno letenje u organizaciji PK Pegaz iz Ivanjice, vremenski uslovi za letenje idealni, samo nekoliko pilota je uspelo da zajedri, vecina u produzenom desantu slece u ravnicu podno starta. Nas nekoliko ostajemo na startu, sto svojom voljom sto zbog obaveza za kasnije poletanje, kada vetar malo pojacava, dovoljno za jedrenje. Ja sam poleteo sa tandemom u 17.39h sa putnicom koja je pilot paraglajdera sa malim iskustvom. U vazduhu smo sa jos jednim iskusnim pilotom sa takmicarskim paraglajderom. Let je izuzetno miran i imamo blago penjanje na padini. Nakon dobijene visine predajem komande putnici.U medjuvremenu, poletela su jos dva paraglajdera. Za komandama jednog Quixa je devojka (ime nije bitno), sa malim iskustvom u jedrenju u grupi /to mi je bilo poznato/. Imajuci to u vidu usmeravao sam let blize padini jer je ona bila na malo vecoj distanci, dvojica iskusnih pilota su dosta dalje od nas. Nakon nekoliko prolaza preko starta odvojio sam se od svih letilica prema SI i iznad sume simulirao njihanje, poput slabih WO. Po izlasku iz treceg njiha kada sam telom i nagibom bio u levo, iznenadio sam se blizinom Quixa malo u desno ispred mene. Dolazeci paraglajder sam kasno video i zbog kacige putnice ispred sebe /postavio sam visoko kacenje zbog lakseg pristupa komandama/.Mat pozicija, sudar je siguran. Pokusat cu nesto nemoguce. Reagovao sam intuitivno /imam kraci put na levo do njenog stabilizatora, pilot Quixa ne reaguje, visina mi je veca, imam tezinu i nagib na lebom boku/ komandujem sa jakim levim zaokretom prema padini i sumi. Na zalost, kada nas je ugledala (jos kasnije), devojka reaguje shodno pravilu desne strane i krece lagano u desno. Brzine krila se sabiraju i distanca se munjevito smanjuje. Svu onu malu prednost, koju sam (mozda) imao, sada sam izgubio, ne mogu da verujem, sve sam blizi centru njenog krila, visina moje glave je visina donjake njenog krila. Sekunde su nenormalno kratke. Jedino sta sam popravio jeste povoljniji ugao sudara sa 180 dosli smo u poziciju od nekih 80 stepeni. Krilo me udara brze nego sto sam ocekivao, dok jos mogu, zapazam da sam zakacio centralne A kanape, krilo me obavija od glave do peta, vidim smao delic neba i sumu na levo i ispred sebe /17.52.45h visina 996m/. Desna ruka je na putu ka rucici rezerve, koju ne vidim, pokusavam da odgurnem platno i doprem do rucice, znam da je moram baciti na gore gde mi je bilo ono parce neba. Ne mogu, pritisak u krilu je veliki, ostaje samo da i dalje lagano vrtim u levo jer suma je jedini spas. Cini mi se da me krilo slusa, brzina ne bi trebalo da je velika...osecam se kao u oblaku kada ni instrument ne moze da se vidi. Sledece sta se desava jeste, zarko prizeljkivana, divna, spasonosna suma. Ulazak u grane je bio veoma mekan, obzirom da od platna nista ne vidim oslanjam se samo na osecaj. Neprijatno je kada se prodje kroz sloj mekih i tankih grana i onda cekate da vas krilo zaustavi / 17.52.45h visina 965m na GPS-u propadanje je bilo 2,1m/s sa brzinom od 35km/h; vario je dao druge podatke za propadanje kao max vrednost od 5,6m/s./

Srecni smo koliko i teski, svi visimo na kanapima tandema koji je zakacen za krosnje drveca. Devojke su hrabre kao lavice, sve vreme stalozene, bez suvisnih komentara, bez panike, zaista im se divim. Provera da li smo OK, tu su odmah Boris i Dusan iz Ivanjice da pomognu u evakuaciji dok grane jos drze krilo.

Na drvetu je samo tandem i za njegovo skidanje Mikanu je trebalo samo desetak minuta (meni i drugima trebalo bi bar jedan sat).

Paranoja je bio pravi pilot kolega, video je udes iz vazduha, bezbedno se prizemljio na start i dotrcao da proveri da li je potrebna pomoc. Hvala!

Iskreno receno, ova nezgoda je za mene bila do sada najruznije paraglajding iskustvo, tih nekoliko sekundi do drveca su bile vecnost. U trenutku sudara sam bio svestan ozbiljnosti situacije, ne smem ni da pomislim sta bi bilo da smo bili na nekom drugom terenu bez sume. Ne moram da mislim, znam, da smo prosli najbolje sto je moglo, jedino bolje bi bilo da do sudara nije doslo. Varijanta o nosenju "tereta" na tandemu i sletanje u ravnicu je za teoreticare, siguran sam da je to bilo suvise riskantno zbog stabilnosti.

Osnovni uzrok nezgodi (sudaru) je bilo, pre svega, moje slabo osmatranje prostora.

Pouka: leti i misli na: - VIDETI I BITI VIDJEN !.

Uz zelju da vam se nikada ne desi ovakva nezgoda,

srdacan pozdrav.

Gugi

# параглајдинг
@