Немања Анђелковић: Поглед са крова Европе

Немања је био део седмочлане екипе из Србије којој је овог јуна пошло за руком да и поред лоших временских услова, због којих су многи одустајали од експедиције, стигне до зацртаног циља. Поред њега у тиму су били и вишегорци (алпинисти који се пењу на преко 3000 метра) из Предејана, Пожаревца, Новог Сада, Ниша и Зајечара.

Када се на Мон Блану завијорила застава Србије (и Алексинца), на крову Европе било је свега 14 алпиниста – четворо из Француске и по петоро из Русије и Србије. Немања, који је прве планинарске кораке направио у Планинарском друштву „Брђанка“, за Радио Алексинац описује тај тренутак.

- Осећај је прелеп. Прво је била разлика у клими, јер је овде код нас било 40 степени када сам се вратио, док је горе температура падала и до -30 преко ноћи баш код тог завршног успона, а на врху је било -12 степени. Поглед на целу Европу, осећај као да сте изнад облака је неописив. Други врхови само вире, а ви сте много изнад њих. Први пут су ми кренуле сузе радоснице када смо сви потрчали ка врху.

Мон Блан, смештен на граници између Француске и Италије, са својих 4807 метара највиши је врх западне Европе и други по висини у читавој Европи. Његово освајање представља испуњење једног великог сна за младог алпинисту из Алексинца, који се, међутим, овде не зауставља, већ хрли даље – ка врховима свих седам континената и на крају ка крову света.

- Наредна дестинација и већи алпинистички подухват би требало да буде Килиманџаро, највиши врх Африке, у јануару или фебруару, али ко зна. Циљ ми је освајање врхова свих седам континената, само ако буде довољно времена, финансијских средстава, кондиције. Кров света (Монт Еверест) је доста тешко освојити јер је он на 8840 метара надморске висине. Ту је већ доста разређен ваздух и тешко се пење, експедиција може трајати месец дана, а може и три месеца, доста је напорно и психички и физички. То је највиши стадијум алпинизма и високогорства.

За освајање Мон Блана се, каже, припремао темељно и озбиљно на планинама у Србији, Црној Гори и у Бугарској. Ипак, ма колико да су припреме опсежне и свеобухватне, изненађења на путу су могућа и на њих морате бити спремни, било да се ради о лошим временским условима, повредама или болестима.

- Кризе су честе у таквим условима и све пређе преко главе у појединим тренуцима. Дешавало се да помислиш доста пута да одустанеш, али се на крају настави даље. Било је и повреда и разних других ствари. Оно што желим да заборавим је тренутак када сам видео особу са којом сам до тог дана био у дому и са којом сам седео и причао да има висинску болест и како је спуштају. То је човек који је отечен сав, дезорјентисан, не може да хода.

Немања је чари планинарења упознао већ као десетогодишњак. Иако су прве шетње биле кратке и углавном по пределима Алексинца и околине, биле су довољне да овај спорт заволи и настави да се бави њиме, сада већ као алпиниста. Подршку свог планинарског друштва увек има, али му је жао што држава не улаже више у развој алпинизма јер финансијски моменат у овом случају није занемарљив. Само за опрему уочи одласка на Мон Блан требало је издвојити преко 2000 евра, а још 500 евра коштала је сама експедиција. Трошкове су највећим делом сносили родитељи, уз повремену помоћ и спонзорство приватних фирми.

Немања Анђелковић је други алпиниста из Алексинца који се попео на врх Алпа, али је први то учинио у зимским условима. Пре њега до овог циља дошла је само Лидија Рајковић.

Радио Алексинац