Далибор Диксон Дестановић – легенда алексиначке кошарке

Кошарка је у Румунији у великој експанзији. У сениорској конкуренцији њихова лига је далеко испред наше у сваком смислу. Највећу заслугу за то управо имају српски интернационалци играчи и тренери који су румунску кошарку подигли на виши ниво. Људи који Вођени тим, људи који улажу новац у овај спорт све више обраћају пажњу и на млађе селекције, па и ту користе сваку прилику да уче од српских клубова и стручњака.

Далибор Дестановић је један од српских тренера који је добио поверење великог румунског клуба да руководи омладинском школом и да подигне ниво рада на виши ниво. Од прошлог лета је званично директор омладинске школе Феникса из Галација, а у пракси и много више од тога. Сениори Феникса су чланови елитне румунске лиге и имају велике амбиције у наредном периоду.

Ове сезоне одржан је турнир млађих категорија Феникс Јуниор Куп. Један од начина да деца више заволе кошарку јесте и пружање прилике да играју међународне утакмице. Феникс је познат по овом турниру, али је ове сезоне први пут то такмицење имало међународни карактер, Дестановић је у госте звао клубове из Србије и Бугарске па су деца имала јединствену прилику да се друже и играју добре утакмице из којих могу много научити.

Турнир је показао да се од најранијих играчких дана примећује разлика у приступу кошарци и да чувено помињање различитих “школа кошарке” није само фраза.

Румунска лига је последњих година више него пожељна дестинација српским играчима и тренерма. Квалитет клупске кошарке иде узлазном путањом, популарност је све већа а очекује се да у наредним годинама побољшају и репрезентативне резултате.

Дестановић иза себе има лепу играчку каријеру, коју је почео 1991. године у алексиначком Напретку. Током година бранио је боје српских клубова, али је играо и у иностранству. Оставио је дубок траг у Бугарској, као и у Републици Српској у којој је са Радником из Бијељине освојио првенство.

Матични клуб му је Напредак из Алексинца у коме је започео, а и завршио каријеру 2012. Године. Никада није заборавио своје прве кошаркашке кораке.

Пре пет година у Алексинцу одиграо свој последњи меч, било је то 14. Априла 2012. Године. Напредак је угостио екипу Јагодине која је на том мечу прослављала улазак у виши ранг, али ће меч ипак остати упамћен по дестановићевој опроштајној партији. После свог првог коша на утакмици испраћен је овацијама са терена. И данас је од најбољих играча које је Напредак имао, а у румунији прати игре матичног клуба и у контакту је са људима блиским Напретку.

Судбина кошаркашких тренера у данашње време није извесна као у нека срећнија времена. Егзистенцију у Србији могу обезбедити само у неколико најбогатијих клубова, али су та места углавном предодређена за тренере који су и играчке дане проводили у тим екипама. Југоисточни део Србије је у последњој деценији произвео велики број квалитетних стручњака, нажалост, они не могу да живе од свог посла у нашој земљи. Срећом, у иностранству је И даље на цени квалитет па људи попут Дестановића могу да преносе знање неким новим генерацијама. Надамо се да ће се у будућности створити услови да такви стручњаци имају рачуницу да остану у Србији, од тога би наша кошарка имала највише користи.

Драган Панајотовић, спорт југа