Najavljena nova mreža sudova

Promenjena sudska mreža više će ličiti na staru nego na novu. Dugovi Ministarstva pravde mere se milijardama, jer su troškovi putovanja zbog ukinutih sudova ogromni, rečeno je juče na skupu krivičara na Zlatiboru, kome prisustvuje oko tri stotine sudija, tužilaca i advokata.

– Ministarstvo pravde zatrpano je predlozima da Srbija ponovo ima 125 osnovnih sudova. Vratićemo većinu sudova. Nije opravdano da sudije i zaposleni iz Aleksinca svakog dana putuju 30 kilometara do Niša i nazad, a da pri tome sede jedni drugima u krilu, dok sudska zgrada u Aleksincu zvrji prazna i greje se – rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić, nekadašnji predsednik Okružnog suda u Nišu i jedan od neizabranih u opštem izboru sudija 2009. godine.

Najavio je da će Viši sud u Beogradu biti podeljen na dva suda, jer je teško upravljati sudom u kome radi 120 sudija, a pritomepokriva ogromnu teritoriju, na kojoj je više od milion stanovnika.

– Sa četiri apelaciona suda ne može se uspostaviti jedinstvena sudska praksa. Zato se sada razmišlja o jednom apelacionom sudu, čije će sedište i služba sudske prakse biti u Beogradu, a odeljenja u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu – rekao je Danilo Nikolić.

Istakao je da će ministarstvo učiniti sve da ukine „tranzitni turizam u pravosuđu”, za koji sudije nisu krive, jer mnogi protiv svoje volje provode radnu nedelju u drugom gradu, odvojeni od porodice.

– Oni koji su odlučivali o tome neka to nose kao svoj krst. Pitanje njihove odgovornosti verovatno ćete postavljati upravo vi sudije. Jer, ne može biti neodgovoran neko ko je na najvišim funkcijama donosio odluke koje su sto odsto poništene – rekao je Nikolić.

Sudovi se vraćaju u Šid, Sentu, Sjenicu...

Za sada 11 gradova ispunjava kriterijume da budu kandidati za ponovno otvaranje suda, a biće jedan apelacioni sud umesto sadašnja – četiri

Sudovi će biti vraćeni u Šid, Sentu, Sjenicu, Bujanovac, Knjaževac, Kladovo, Staru Pazovu, Ivanjicu, Aleksinac, Dimitrovgrad, Aranđelovac i u još nekoliko gradova, saznaje „Politika”. Ovih 11 gradova za sada su kandidati koji ispunjavaju uslove da im se vrati ukinuti sud.

Reč je o gradovima koji se nalaze u pograničnim područjima, ili o gradovima sa velikom teritorijom i brojem stanovnika, ali i o višenacionalnim sredinama, kao što je Senta. To su kriterijumi na osnovu kojih je radna grupa Ministarstva pravde opredeljena da vrati sudove u već postojeće sudske zgrade u ovim mestima.

To nije konačan spisak sudova koji se „vraćaju kući” svojim građanima. Jer, očekuje se da nekoliko desetina mesta u Srbiji bude ponovo upisano na mapu sudske mreže.

Jedan od kriterijuma bio je, kako saznajemo, podatak o tome da li su ukinuti sudovi pre reforme imali više od osam sudija po jednom sudu.

Sistematizaciju novih radnih mesta mora doneti Visoki savet sudstva, jer se očekuje povratak oko 400 do 500 ranije neizabranih sudija.

Sve odluke o izmenama u mreži sudova i rasporedu sudija moraju biti donete najkasnije u decembru, kako bi od 1. januara mogla da počne sa radom oporavljena sudska mreža, sa sudijama u punom sastavu, rečeno je juče na seminaru krivičara na Zlatiboru, koje se već 20. put održava u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

– Povećanje broja osnovnih sudova je najvažnija promena u mreži sudova – rekao je na Zlatiboru Danilo Nikolić, državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave.

– Početkom 2010. godine bilo je ukupno 125 sudova, ali ne možemo vratiti sudove u sve gradove. I neke sudske jedinice biće ukinute. Država nema vremena i novca da udovoljava političkim zahtevima. Otvaranje sudova traže i sredine koje ih nikada nisu imale – objasnio je Nikolić.

Kako saznajemo, novu organizaciju mreže sudova neće pratiti i mreža tužilaštava, jer tužilaštva rade samo krivične predmete, a sudovi sude u svim vrstama sporova.

Spomenuto je i da će Republičko javno tužilaštvo dobiti novi poslovni prostor u zgradi Vojnotehničkog instituta Vojske Srbije u Katanićevoj ulici broj 15 u Beogradu.

Najavljeno je i da državu očekuju tužbe neizabranih sudija i tužilaca za nematerijalnu štetu koja im je naneta odlukama Visokog saveta sudstva.

Nazivi ostaju

Osnovni i viši sudovi – ostaju kao nazivi, a po svemu sudeći, neće se vraćati raniji nazivi – opštinski i okružni!

Zahtev i iz opštine

Odbornici Skupštine opštine Aleksinac jednoglasno su doneli zaključak kojim traže da se prilikom izmene Zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava, ove pravosudne institucije vrate u grad na Moravici gde im je decenijama bilo sedište.

Za ovaj zahtev dobili su podršku kolega iz susedne opštine Ražanj.

U obrazloženju zaključka, Aleksinčani navode da sud u gradu na Moravici ima tradiciju od 1832. godine i da pokriva teritoriju od 707 kvadratnih kilometra sa oko 56.000 stanovnika u čak 72 naselja, dok teritorija opštine Ražanj, gde se nalazila sudska jedinica zahvata površinu od 280 kvadratnih kilometra sa blizu 20.000 stanovnika u 23 naselja.

Ukoliko se ova nepravda uvedena pre skoro tri godine otkloni, tridesetak sudija i službenika više ne bi svakog jutra u 6.30 ispred aleksinačkog Doma kulture minibusom odlazilo na posao u nišku Palatu pravde. Država bi samo za njihove putne troškove godišnje uštedela oko 30.000 evra (toliko vredi dvosoban stan u Aleksincu, a jednoiposoban u Nišu), a prema nekim računicama čak 100 miliona dinara iznosila bi godišnja ušteda građana-parničara, advokata i drugih učesnika u postupku samo za putne troškove.

U Aleksincu već postoji renovirana i opremljena zgrada, spremna za sudije, a slično je i u Ražnju u kojem se sada sude samo parnice, dok su svi krivični postupci (najmanje 600 godišnje) u Nišu. Do presuđenja bude i po nekoliko ročišta i uvek stranke moraju da putuju u Niš, iz pojedinih ražanjskih sela i po 100 kilometra u jednom pravcu, a slično je i sa udaljenijim selima u opštini Aleksinac. To ne samo što košta, već je ponekad potrebno i da se negde konači zbog neredovnih autobuskih linija.

Skuplja i sporija pravda

Da bi građani, na primer, dobili uverenje da nisu osuđivani, koje su ranije mogli da uzmu u Aleksincu bez naknade, sada za putne troškove do Niša plaćaju najmanje 600 dinara. Isto je i sa overom isprava (ugovora, izjava...) koje se upotrebljavaju u inostranstvu, kao i za postupanja u krivičnim postupcima (istraga i, naravno, suđenje)... U Niš, zbog naloga po određenom postupku moraju i iz policije, a ranije su od Policijske stanice do suda prelazili samo dvadesetak metara. To usporava pretkrivične i krivične radnje.