Sport
Plamen Olimpijskih igara u Aleksincu
Plamen školskih olimpijskih igara stigao u Aleksinac.
Školske olimpijske igre se svake četvrte godine održavaju, a ove godine organizacija je pripala gradu Vranju od 9-16. 5.2016. godine.
Naši takmičari koji su se plasirali na olimpijske igre su dočekali baklju ispred Doma kulture i sa oduševljenjem ispratili plamen na put do Vranja.
Organizacija Saveza za školski sport Opštine Aleksinac i Sportskog saveza Aleksinca poželela je sreću našim takmičarima koji će nas predstavljati ove godine na Školskim olimpijskim igrama:
- Anđeli Nikolić
- Dori Vasić
- Lei Mitić
- Kosti Ćopiću
- Mariji Gijić
- Lazaru Stankoviću
- #Vranje
- #Olimpijske igre
- #školske olimpijske igre
- #plamen
3 Komentara
▲ ▼ [+][-]
Videla sam ovu fotografiju Bojane i njenih Judista,pa sam osetila potrebu da kažem nešto o svemu. Ovo sada pišem ne kao njena prijateljica, nas dve se nismo poznavale od ranije. Postale smo prijateljice preko juda i dece.Bila sam jedna od roditelja koji su želeli da im se dete bavi sportom, uverenja sam da je to jako važno za pravilan rast i razvoj. Na žalost, svi raniji pokušaji bili su razočarenje, treneri su gledali na decu jedino kroz novac. Kako su dani prolazili i kako sam je upoznavala......moje mišljenje o njoj je postajalo sve bolje. Ona voli svoj judo i decu, onako pravo. Pišem kao roditelj detata na čije odrastanje i kulturu ona ima veoma važan uticaj. Hvala joj na tome....zaista cenim njen rad......Hvala joj na tome što je došla u ovaj izgubljeni grad i donela sa sobom šansu da naša dece zaista osete šta je sport. Hvala joj i na tome što je sa sobom donela lep dijalekat i kulturu koju prenosi i našoj deci. Što je svoj deci, i svojoj, bez razlike, i majka i trener. Zato Bojana, samo napred......poštujem te što si bez obzira na stalne probleme i prepreke na koje si nailazila sa raznih strana........opstala i ostala.
Jelena apsolutno ste u pravu sto se svega tice ali sport je dzudo a ne Judo. Srpski jezik ima svoja pravila.
Srpski jezik je mrtav. Srbi su upropastili sve što su mogli. Državu, porodicu, privredu, kulturu, pa i sam jezik.
Od Hrvata kupujemo sve proizvode, kao i srpske robne marke, a eto, prihvatili smo i njihov pravopis/gajevicu.