Novosti: Vraćaju se kuće od blata

Izgradnja kuća, zgrada, a možda i čitavih blokova samo od zemlje, mogla bi uskoro da postane stvarnost u Srbiji. Dok je mnogima ovakva pomisao nezamisliva, u svetu je to decenijska praksa. Kod nas, opština Bač prva će početi s gradnjom "savremenih udžerica". Stručnjaci tvrde - boljih od zidanih ciglom.

Izgradnja kuća, zgrada, a možda i čitavih blokova samo od zemlje, mogla bi uskoro da postane stvarnost u Srbiji. Dok je mnogima ovakva pomisao nezamisliva, u svetu je to decenijska praksa.
Kod nas, opština Bač prva će početi s gradnjom "savremenih udžerica". Stručnjaci tvrde - boljih od zidanih ciglom.

Osnovni materijal za kuću je zasada besplatna zemlja. Savremene višespratne "kuće od naboja" postaće deo urbanog života i kod nas. U jeku stalnih "eksplozija" cena "kvadrata", ovakav način gradnje mogao bi da podmiri gladno tržište nekretnina. Po nekim procenama, samo u Beogradu nedostaje između 150.000 i 250.000 stanova.

Dok cena izgradnje kvadratnog metra stambenog prostora u prestonici dostiže astronomske brojeve, fantastično zvuči mogućnost izgradnje kuća od zemlje, koje su jednostavne i jeftine, a uz to su izvanredni ekološki i energetski obezbeđeni objekti.

"Izgradnja kuća i manjih zgrada od nepečene zemlje predstavlja hit arhitekture u svetu. Dve decenije se ovaj način gradnje primenjuje u pojedinim zemljama. Jeftiniji je od klasičnih materijala, pa je cena stanova znatno niža. U Francuskoj i Nemačkoj sazidane su čitave četvrti u kojima žive hiljade ljudi", kaže Slobodan Krnjetin, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Na proleće, obećava Krnjetin, u Baču će neimari pristupiti podizanju arhitektonskog čuda. Izgradnja prizemne kuće počinje u maju, i biće jedina takva u Srbiji. Realno je da i u našoj zemlji ubrzo počne masovnija izgradnja, za početak, privatnih porodičnih kuća.

Osnovno svojstvo "savremenih udžerica" jeste to što i leti i zimi imaju idealne unutrašnje klimatske uslove, i po pitanju vlažnost i po pitanju temperature. Zbog masivnih zidova, temperatura se unutar objekta, bez obzira na spoljnu, malo menja, dok je vlažnost gotovo idealna. Zidovi od zemlje imaju svojstvo da održavaju optimalan nivo vlage u prostorijama u svim godišnjim dobima.

"Radi se o prirodnom, niskoenergetskom materijalu, koji se reciklira kada istekne vek trajanja objekta. Na duži rok može da doprinese manjoj energetskoj potrošnji, čime bi i naša zemlja dala doprinos smanjenju efekta "staklene bašte", odnosno ukupnom smanjenju zagrevanja planete", objašnjava Krnjetin. -

Kako kaže profesor, osnovni kvalitet ovakvih objekata jeste to što mogu da se grade od "lokalnog" materijala. Zemlje ima svuda, a omogućena je i samogradnja zbog jednostavnog izvođenja. Porodica sa svojim radom može znatno da učestvuje u neimarstvu i time prilično uštedi. "Vrtoglave cifre" koje svako mora da izvuče iz džepa kako bi obezbedio krov nad glavom, mogle bi na "eutanaziju".

Vojvodina ima odlične uslove za gradnju kuća od prirodnih materijala, naročito od zemlje bogate glinom. Slama i piljevina dodaju se zemlji, koja treba da ima određeni procenat gline u sebi, zbog čega je i dobila naziv stabilizovana zemlja. U novije vreme se takođe dodaje određeni procenat cementa (do 10 odsto), čime se popravlja struktura, ili se dodaje gašeni kreč (od 10 do 14 odsto). Kad vešte ruke neimara sve dobro promešaju, eto smese za novu kuću.

(MONDO)