I nuklearka bolja od škriljaca

Profesor mehanike fluida na Fakultetu zaštite na radu u Nišu, mr Ivan Janjić tvrdi da ne postoji čista tehnologija za preradu uljnih škriljaca.

- To je najprljavija i najopasnija tehnologija i inspiratorima ove ideje u Srbiji očigledno se strašno žuri. A postavlja se logično pitanje zašto se baš sada ofanzivno budi ta priča o škriljcima kao velikom nacionalnom blagu koje bi od Srbije napravilo balkanski Kuvajt – kaže mr Janjić.

Nemamo stručnjake

Prof. Janjić smatra da Srbija nema stručnjake za tehnologiju prerade škriljaca.

- Svi profesori koji su bili u Aleksincu u pratnji ministra Dulića nisu dovoljno kompetentni da govore o toj tehnologiji – tvrdi Janjić i dodaje da bi eventualna prerada škriljaca, pored opštine Aleksinac, ugrozila i mnogo šire područje sve do Kruševca, Sokobanje i Niša.

- U dogledno vreme i čitav crnomorski sliv bio bi ugrožen. Posledice bi bile pogubne i za reku Moravicu i Bovansko jezero – tvrdi profesor Janjić.

- Zvuči paradoksalno, ali ekološki gledano, bolje je izgraditi i nuklearku u blizini, nego pokrenuti preradu škriljaca – kaže on.

Opasno i skupo

I prof. dr Pavle Premović, u svetu poznati hemičar, astrofizičar i kosmohemičar sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, inače predavač Univerziteta „Pjer i Marija Kiri“ u Parizu, upozorava na pogubne posledice eksploatacije uljnih škriljaca.

- Dobijanje sintetičke nafte iz uljnog škriljca vrlo je prljav, opasan po okolinu i krajnje skup proces. Iskopavanje škriljaca trajno oštećuje okolinu i životnu sredinu, uvećava eroziju, zagađuje vodu, vazduh i zemljište – naglašava prof. Premović ističući da je industrijska obrada uljnih škriljaca opasna za podzemne vode kao izvor pijaće vode iz mnogih razloga.

- Za jednu tonu sintetičke nafte potrebno vam je pet i više tona vode. Dakle, posle iscrpljivanja ležišta škriljaca ostala bi ekološka pustoš – kaže dr Premović.

Ne sporeći značaj otvaranja novih radnih mesta i ekonomsku dobit, ekolozi još kažu da bi Aleksinac i njegova okolina za nekoliko godina eksploatacije uljnih škriljaca mogli da izgledaju kao jedan deo Kanade gde se površinski kopa bituminozni pesak. Bili bi zagađeni zemljište, podzemne vode i vazduh, a košava bi čestice prašine odnosila i do Bovanskog jezera i fabrike vode.

Bugari oterali Amerikance

Vlada Bugarske je 17. januara pod pritiskom javnosti, zabranila američkoj naftnoj kompaniji „Ševron“ da eksploatiše gas iz uljnih škriljaca u Bugarskoj koristeći tehnologiju ekstrakcije, poznatu kao „fraking“. Hiljade Bugara je u početkom godine protestovalo širom zemlje protiv planova Vlade za proizvodnju gasa iz uljnih škriljaca i korišćenja prljave tehnologije „frakinga“, tvrdeći da će to naneti nepovratnu štetu čovekovoj okolini i ljudskom zdravlju.